U normalnom srcu pretkomorski impulsi mogu biti sprovedeni do komora
samo preko AV čvora. Preekscitacija (aktivacija koja je ranija od
normalne) postoji kada impuls iz pretkomora zaobilazi normalno
atrioventrikularno zadržavanje i brzo se sprovodi do komora. U
preekscitacionim sindromima postoje akscesorni sprovodni putevi koji
povezuju pretkomore i infranodalna vlakna sprovodnog sistema u kojima
nema zadržavanja impulsa kao u AV čvoru ili povezuje pretkomore i
komore. Zato se pretkomorski impulsi mnogo brže sprovode akscesornim
putevima i aktivacija komora započinje ranije nego što se impuls koji
ide kroz AV čvor sprovede u komore.
U bolesnika s
WPW sindromom
česti su napadi paroksizmalne supraventrikularne tahikardije (
ubrzan rad srca)
koje su uglavnom uslovljene kružnim kretanjem impulsa brze frekvencije, koji
može najpre ići kroz AV čvor a potom kroz akscesorni put ili obrnuto.
Uzrok nastanka
WPW sindrom je kongenitalna anomalija. Familijarna pojava
je opisana, ali nije pravilo. Većina bolesnika, 80-90%, s WPW EKG slikom ili
WPW sindromom ima zdravo srce. Nekada je WPW udružen sa kongenitalnim
oboljenjima kao što su: Ebsteinova anomalija, prolaps mitralne valvule ili
hipertrofična kardiomiopatija.
Klinička slika
Bolesnici u odsustvu napada
paroksizmalne tahikardije su asimptomatski. Simptomi dolaze od napada navedenih
aritmija. Napadi su obično kratkotrajni najčešće spontano prestaju, ali mogu
biti prekinuti i stimulacijom vagusa. Neki bolesnici mogu imati učestale i
dugotrajne napade koji ograničavaju radnu sposobnost i smanjuju kvalitet života
bolesnika. Manji procenat bolesnika može imati retke, ali izražene epizode brze
re-entry tahikardije ili atrijalne fibrilacije koje dovode do sinkope (
gubitka
svesti). Retko prva i jedina manifestacija u do tada asimptomatskog bolesnika
sa WPW elektrokardiogramskom slikom može biti nagla srčana smrt, zbog napada
atrijalne fibrilacije koja degeneriše u ventrikularnu fibrilaciju.
Dijagnoza
WPW sindrom elektrokardiogramski (EKG) se karakteriše
kratkim PR intervalom, proširenjem QRS kompleksa usled prisustva delta talasa
na ushodnom delu R zupca. U bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom mogu naći
iregularni normalni retki ventrikularni kompleksi i mnogo češći ventrikularni
kompleksi sa delta talasima.
Lečenje
Kod napada paroksizmalne tahikardije prvo
treba pokušati da se napad zaustavi manevrima za stimulaciju vagusa. Ako se
napad ne zaustavi, daje se neki od antiaritmika IC klase (ajmalin, propafenon
ili flekainid) ili IA klase (prokainamid, dizopiramid ili kinidin). Ako se
tahikardija ne zaustavi metoda izbora je elektrokardioverzija. U bolesnika sa učestalim
napadima potrebna su elektrofiziološka ispitivanja kojima se mogu lokalizovati
aberantni putevi i hirurški preseći.
Komentari: 10 |