Pravilna ishrana Dijete Vitamini Baza namirnica Potrošnja kalorija Makrobiotička Ishrana Kuhinjica recepti Nestle kutak

stetoskop.info Dijeta

Ocenite članak:
95	(2.83 / 95)

Vitamin D

Autor: dr Sonja Ilić Postavljeno: 06.08.2007

vitamin-d

Vitamini D-antirahitični vitamini su grupa jedinjenja slične strukture među kojima su najvažniji vitamini D2 i D3.

Hemijska struktura

Ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2) nastaje dejstvom UV svetlosti na provitamin, ergosterol, te otuda potiče naziv ergokalciferol, mada se češće naziva kalciferolom.

Iz drugog provitamina D, dehidroholesterola nastaje holekalciferol-vitamin D3.

Oba vitamina su nezasićeni sekundarni alkoholi sa konjugovanim dvogubim vezama, strukture bliske sterolima iz kojih su nastali.

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja.
Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi. Otporan je i na sušenje i dimljenje ribe, pasterizaciju i sterilizaciju mleka i sušenje jaja. Nestabilan je jedino na svetlu i u prisustvu kiseonika.

Izvor

Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama.

Uloga

Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. On posebno povećava proizvodnju kalcijum-vezujućeg proteina u intestinalnim epitelnim ćelijama koje učestvuju u apsorpciji kalcijuma. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet tela. Koristi se i u lečenju nekih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest.

Dnevne potrebe

Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, trebaju vitamin D uneti hranom.

Preporučene doze: odrasli, trudnice, dojilje i deca 400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Hipovitaminoza

Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu ( O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pnkreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina. U odraslih osoba manjak ovog vitamina može izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grčeve mišića, slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.

Hipervitaminoza

Najčešće nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Javljaju se anoreksija, žeđ, bolovi u očima, svrab kože, opstipacija (zatvor), depresija, nesanica. Dolazi i do dodatnog taloženja kalcijuma u bubrezima i pankreasu. U prevelikim dozama smatra se najtoksičnijim vitaminom.

Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.