Pravilna ishrana Dijete Vitamini Baza namirnica Potrošnja kalorija Makrobiotička Ishrana Kuhinjica recepti Nestle kutak

stetoskop.info Dijeta

Ocenite članak:
48	(2.85 / 48)

Vitamin B11

Autor: dr Sonja Ilić

vitamin-b11

Folna kiselina zajedno sa cijanokobalaminom (vitamin B12) spada u antianemične vitamine. Oba vitamina imaju zaštitnu ulogu u organizmu jer sprečavaju pojavu nekih vrsta anemije.

Hemijska struktura

Folna kiselina je po hemijskoj strukturi pteroilmonoglutaminska kiselina. Još se naziva folacin i vitamin B 11. U organizmu se folna kiselina javlja u redukovanom obliku, 5,6,7,8-tetrahidrofolna kiselina, odnosno kao koenzim F, čija je uloga da reverzibilno vezuje i otpušta jedan ugljenikov atom što je potrebno za sintezu DNK. Folati učestvuju u sintezi timina iz uracila i u razgradnji histidina u glutaminsku kiselinu. Učestvuju i u procesima pretvaranja serina u glicin i u sintezi metionina iz homocisteina.

Razaraju je svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60 % osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B11.Višak unete folne kiseline izlučuje se iz organizma.

Izvori

Izvori folne kiseline u ljudskoj ishrani su povrće i voće- zelena salata, grašak, spanać, kelj, pasulj, orasi, kikiriki, pšenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj, banana, limun, pomorandža, dinja, mleko, jaja. Folata ima u jetri, džigerici, bubrezima, žumancetu i kvascu.

Uloga

Folna kiselina u organizmu učestvuje u sintezi purinskih baza, holina i nekih aminkokiselina. Sem toga ona je od velike važnosti za pravilan razvoj ćelija krvi. Zanimljivo je da je folna kiselina neophodna i za rast mikroorganzama. Ukoliko se u organizmu obolelih ljudi nađu u većoj količini derivati amida sulfanilne kiseline, tzv. sulfonamidi, dolazi do zastoja u razvoju mikroorganizama što se koristi u medicini.

Neophodna je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA). Folna kiselina sama za sebe ima protektivnu ulogu protiv nekih oblika raka pa čak i terapijsku vrednost
Koristi se za prevenciju i terapiju megaloblastne anemije izazvane deficitom folata kod smanjenog unosa hranom, malapsorpcijskog sindroma povezana s bolestima jetre, bolestima tankog creva, dugotrajnim stresom ili infekcijama i povećanim izlučivanjem. Takođe, folnu kiselinu treba davati i kad postoji povećana potreba tokom trudnoće i dojenja, dugotrajnog lečenja antagonistima folne kiseline (metotreksat), antikonvulzivima, adrenokortikoidima, analgeticima, androgenom, sulfasalazinom i kod hronične hemolizne anemije.

Dnevne potrebe

Preporučene doze: muškarci 0.4 mg/d, žene 0.4 mg/d, trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d

Hipovitaminoza

U slučaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje malaksalošću koja se pojačava zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva. Može se pojaviti osećaj pečenja jezika, naročito pri uzimanju kisele hrane i gubitak osećaja ukusa. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, parestezije ekstremiteta, naročito nogu, u vidu trnjenja i bockanja. Takođe, javljaju se bolovi u nogama i otežan hod, a vrlo retko nastaje oduzetost nogu i poremećaj pražnjenja mokraće i stolice.

Bolesnici su bledi, malaksali, ponekad vezani za postelju. Jezik većine bolesnika je gladak, bez papila, kao lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokože jezika) sa erozijama sluzokože (Hunterov glositis). Nastaje dispneja (poremećaj disanja) pri naporu, ubrzan rad srca, sa pojavom funkcionalnog šuma na srcu. Jetra i slezina mogu biti uvećani. Neki bolesnici imaju oštećenje nervnog sistema. Nastaje poremećaj dubokog senzibiliteta, pojačani refleksi, i pojava patoloških refleksa.

Kod alkoholičara i bolesnika s bolestima jetre može nastati deficit folne kiseline zbog siromašne ishrane i smanjenja depoa folata.

Trudnoća i defekti pri rođenju - Folna kiselina se već duže vreme preventivno primenjuje za sprečavanje nastanka defekata pri rođenju, čiji se nastanak povezuje s njenim manjkom. Najčešći su defekti pri zatvaranju neuralne cevi ploda. Ukoliko nastupi poremećaj u zatvaranju te cevi, može doći do poremećaja u razvoju i zatvaranju delova koji štite mozak i kičmenu moždinu. Najčešći defekt mozga je anencefalija (delimična ili potpuna odsutnost mozga). Zbog poremećaja u zatvaranju kičmene moždine nastaje meningomijelokela ili spina bifida (nepotpuno zatvoren donji deo kičmenog stuba) ili encefalokela (nepotpuno zatvoren gornji deo kičmenog stuba; ostaje izložen deo mozga). Zbog izloženosti kičmene moždine, odnosno mozga, može doći do infekcije koja može biti smrtonosna za novorođenče.

Folna kiselina i rak - istraživanja su pokazala da uzimanje dodatnih količina folne kiseline može ne samo sprečiti nego i izlečiti pojavu displazije koju nalazimo u ćelijama raka epitela grlića materice i metaplaziju u ćelijama raka epitela dušnika i bronha pluća (metaplazija i displazija su promene koje se smatraju prvim korakom u razvoju raka). Mnogo je studija koje pokazuju da je konzumiranje folne kiseline dobra zaštita ne samo od ovih nego i drugih vrsta raka. Postoji pozitivna veza između statusa ovog vitamina u telu i raka grlića materice i kolorektuma.

Neke dijete kao formule za mršavljenje mogu biti izuzetno štetne za organizam. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne vrste dijeta bez prethodne konsultacije sa lekarom. Dijete prenosimo sa najboljom namerom pa nismo odgovorni za neuspeh iste, njenu moguću štetnost po zdravlje kao ni druge posledice koje njena primena može izazvati. Sprovođenje ovih dijeta preuzimate na vlastitu odgovornost.