Ocenite članak:
  • 2
(4.5 / 2)

Više fizičkih aktivnosti - bolje ocene


više-fizičkih-aktivnosti-bolje-ocene

Redovno svakodnevno vežbanje umerenog do jakog intenziteta takođe može da podstakne bolji školski uspeh među đacima, kažu rezultati jedne nove britanske studije.

Što su intenzivnije vežbe, veći je uticaj na rezultate testova iz engleskog, matematike i nauke, kažu autori studije. Međutim, oni nisu mogli da objasne tačne razloge ove povezanosti.

,,Postoje brojni predlozi objašnjenja zašto ova veza postoji – kao što je da fizička aktivnost produžava vreme rada na zadatku u učionici ili uticaj na samouverenost’’, kažu istraživač u okviru ove studije Džozefin But, predavač na Univerzitetu u Dandiju u Škotskoj.

Manji nivo aktivnosti može negativno da utiče na strukturu i funkciju mozga

Ona kaže da možda postoji biološko objašnjenje, s obzirom da su drugi istraživači ustanovili da manji nivo aktivnosti može negativno da utiče na strukturu i funkciju mozga i intelektualne rezultate đaka.

Butova takođe nije mogla da kaže da li ukupna motivacija objašnjava ovu vezu – da su deca koja postižu dobre rezultate uspešna i u vežbanju i u akademskim disciplinama. ,,Nismo uspeli da se odredimo prema tipovima ličnosti u ovoj studji’’, kaže ona.

Studija je objavljena 21. oktobra u elektronskom izdanju časopisa British Journal of Sports Medicine.
Tim Butove je proučavao blizu 5.000 đaka koji su učestvovali u studiji pod nazivom ,,Deca 90-tih’’, koja je pratila zdravstveno stanje oko 14.000 dece rođene u Engleskoj između 1991 i 1992. godine u dužem vremenskom periodu.

Ona i njen tim su merili trajanje i intenzitet dnevne fizičke aktivnosti đaka u periodu od tri do sedam dana kada su imali 11 godina. Đaci su za pojasom nosili uređaj koji je merio aktivnost. U svojoj 11. godini, i dečaci i devojčice su bili ispod 60 minuta preporučenih za dnevno vežbanje. Dečaci su zabeležili 29 minuta u proseku, a devojčice 18. Oni koji su najviše vežbali postigli su bolje rezultate na nacionalnim akademskim testovima. U svojoj 11. godini, deca koja su najviše vežbala imala su bolji učinak u sva tri predmeta. Aktivnost je posebno pomogla rezultatima devojčica u nauci. Slično je bilo i u 13, 15. i 16. godini.

Istraživači su u obzir uzeli i druge faktore koji mogu da utiču na školske rezultate – kao što su socijalni i ekonomski status, težina na rođenju, starost majke na porođaju i pušenje tokom trudnoće – i dobili iste rezultate.

Ova nova studija se nastavlja na prethodne radove koji su pokazali pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na funkciju mozga kod dece i kognitivni učinak, kaže Džejms Salis, istaknuti profesor porodične i preventivne medicine i direktor Istraživačkog centra za aktivan život pri Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu. On je pregledao rezultate ovog novog istraživanja ali nije učestvovao u njemu.

,,Jedan od najupečatljivijih aspekata ove studije je da ističe efekte umerene do intenzivne aktivnosti u sklopu efekta ukupne aktivnosti koja je obično blagog intenziteta, kao što je sporo hodanje’’
, kaže Salis. ,,Logičnije je očekivati da aktivnost većeg intenziteta ima biološki uticaj na mozak koji može dovesti do poboljšanih akademskih rezultata.’’

Salis kaže da sumnja da se ukupni stepen motivacije đaka može objasniti rezultatima ove studije. ,,Autori su u obzir uzeli socijalno-ekonomski status i druge faktore za koje se zna da su povezani sa motivacijom’’, kaže on.
Prema Butovoj, koja je autorka studije, ovi rezultati imaju važne implikacije po politiku obrazovanja i navode na zaključak da škola treba više da ceni fizičku aktivnost kao način da se poboljšaju rezulati u školi.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru