Ostali članci ...

Povrede lobanje se zovu prelomi (fractura cranii). Oni se mogu podeliti na prelome svoda lobanje i prelome baze lobanje. Naročito je opasno ukoliko se radi o višestrukom prelomu iznad koga je koža povredjena i zaprljana. Takodje su opasni i prelomi kod kojih su delovi kosti utisnuti i, cepajući omotač mozga (dura mater), vrše pritisak na mozak. Specifičnu grupu predstavljaju prelomi koji se šire naniže na lice (sinuse, očnu duplju,...).

GGT je membranski enzim iz grupe peptidaza koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na neku aminokiselinu ili peptid. Takođe je uključen u metabolizam glutationa.  U organizmu se javlja pretežno vezan na ćelijske membrane. Najviše GGT-a ima u bubregu, prostati, jetri, epitelu tankog creva i mozgu, nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima.

Koža je organ čije su funkcije od vitalnog značaja za preživljavanje. Predstavlja granicu između spoljašnje i unutrašnje sredine zbog čega na nju utiču spoljašnji i unutrašnji faktori. Sunčevo ultravioletno zračenje i fiziološko starenje kože neumitno menjaju kvalitet kože i naš fizički izgled. Zato je briga o koži više od kozmetike i više od sirove estetike. Poznavanje tipova kože omogućava da sačuvamo zdravlje kože i pojačamo njenu otpornost prema štetnim uticajima. U tome nam pomaže poznavanje tipova kože.

Svetlosna terapija je metod koji se primenjuje u estetskoj i medicinskoj kozmetici. Upotreba svetlosnih zraka u terapeutske svrhe datira iz drevnih vremena. Još pre nekoliko milenijuma su ljudi shvatali da postoji prirodna, jaka i neposredna veza između svetlosti i bioloških procesa u organizmima živih bića. U starom Egiptu, sunčeva svetlost je korišćena u medicinske svrhe, dok je nešto kasnije, u antičkoj Grčkoj, Hipokrat opisao uticaj sunčevih zraka u lečenju nekih organskih poremećaja i bolesti, metod poznat kao helioterapija.

Beli luk  je lekovita biljka i začin iz porodice Alliaceae. Beli luk je višegodišnja biljka, koja naraste 30 do 90 cm. Pljosnati, plavo-sivi listovi su do 15 mm široki. Lukovica je ovijena belom ili crvenkastom ovojnicom i sastoji se od glavnog i 5 do 20 češanja, iz čije sredine raste stabljika. Na njenom vrhu rastu trozubi cvetovi, bele ili roze boje.