Vegetarijanstvo, makrobiotika, ishrana astronauta, bioishrana...

Alternativni načini ishrane su uglavnom zasnovani na tradiciji, a ređe na naučnim saznanjima. Mogu biti povezani sa različitim shvatanjima i poslovnim interesima, a nekada sa strahom od bolesti. Najpoznatiji alternativni načini ishrane su vegetarijanstvo, makrobiotika, ishrana po Heju, ćelijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana i dr.

Vegetarijanstvo je u svetu u porastu: posle Drugog svetskog rata oko 0,2% Evropljana je prihvatilo ovakav način ishrane, a danas ih ima 5-7%. Različiti su motivi (moralni, psihološki ili filozofski) kojinavode ljude da jedu isključivo biljnu hranu. Praistorijski čovek je bio vegetarijanac, a i mnoge istočnjačke religije preporučuju vegetarijanstvo. Vegetarijanstvo se ne slaže sa svim principimapravilneishrane. Vegeterijanska ishrana može dovesti do nedovoljnog unosa punovrednih proteina, kalcijuma, gvožđa, joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak gvožđa pospešuje resorpciju teških metala, a kodženauzrokuje poremećaje menstruacionog ciklusa.

Postoji šest podgrupa vegeterijanstva

• ovolaktovegetarijanci - od namirnica animalnog porekla jedu  jaja, mleko i mlečne proizvode(ne jedu meso zaklanih životinja);
• poluvegeterijanci (semivegetarijanci) – jedu mlečne proizvode, jaja, živinsko meso i ribu (ne jedu crveno meso);
• laktovegetarijanci – jedu mleko i mlečne proizvode;
• pešovegetarijanci – jedu mlečne proizvode, jaja i ribu;
• ovovegetarijanci – jedu samo jaja od animalnih namirnica.
• vegani (stroga vegetarijanska dijeta) – jedu isključivo biljne namirnice (neki od njih jedu samo sirove, neki samo tzv. organski proizvedenu hranu).

Ovovegeterijanci i vegani moraju obratiti pažnju na unos vitamina D, kalcijuma, riboflavina i gvožđa, a vegani i na energetski unos, kao i unos kvalitetnih proteina, vitamina B12 i cinka. Ukoliko je dobro isplanirana (sa oko 25% više biljnih proteina), vegan dijeta može sadržati sve esencijalne aminokiseline. Ukoliko se unose samo žitarice, može može se javiti deficit lizina, treonina, a ponekad i triptofana, te ih treba kombinovati sa jezgrastim voćem, mahunarkama i semenjem.

Maloj deci i dojiljama ne preporučuje se vegan dijeta (zbog deficita vitamina D), već laktovegetarijanska i laktoovovegetarijanska dijeta. Takođe, starije osobe, iscrpljeni i hronični bolesnici ne bi trebalo da sprovode vegan dijetu.

Deficit riboflavina može se izbeći redovnim unošenjem pivskog kvasca, integralnih žitarica i tamnozelenog povrća. Vegetarijanska ishrana sadrži dosta biljnih vlakana, koja ometaju apsorpciju kalcijuma. Takođe, pojedine vrste povrća, (kao npr. spanać, blitva i brokoli) sadrže dosta oksalatne kiseline, koja može uticati na stvaranje bubrežnih kamenaca.

Sastoji se od semenki, integralnog pirinča, pasulja, pšenice, ovsa i vode. U makrobiotskoj ishrani integralne žitarice čine najmanje 50% dnevnog energetskog unosa. Supe i čorbe od raznog povrćauzdodatak morskih algi čine 5-10% dnevnog energetskog unosa. Povrće čini 25-30% dnevnogenergetskog unosa i to 3/4  kao kuvano (sa malom količinom susamovog ili kukuruznog ulja ilikuvanona pari) ili pečeno, a 1/4 u obliku salata. Mahunarke i alge čine oko 10% dnevne ishrane. Koriste se i bela riba, deserti od voća koje uspeva na području gde osoba živi i pržene semenke (5-10%energetskog unosa). Svakodnevno se piju čaj od sušenih grančica biljaka blage arome, prženog integralnog pirinča i ječma, kao i kafa od maslačka i žitarica.

Meso, mleko, jaja i riba se ne koriste. Proteini žita, povrća i leguminoza ne sadrže sve esencijalne aminokiseline. Uravnotežena ishrana se može postići samo odličnim poznavanjem kompletnog sastava svake namirnice, a zatim pravilnim namirnica.

Trudnice, dojilje i mala deca ne bi smeli sprovoditi makrobiotsku dijetu, koja je često deficitarna u kalorijama. Nedostatak energije organizam nadoknađuje razgradnjom sopstvenih proteina. Šolja mleka obezbeđuje oko 150 kcal, a za takvu energetsku vrednost treba pojesti ogromne količine voća i povrća, koje ne mogu stati u mali želudac deteta.

Američki lekar Hej postavio je, početkom 20-tog veka, teoriju da se u kiseloj sredini stvaraju uslovi za mnoge bolesti savremene civilizacije. On je namirnice podelio prema količini kiseline koju oslobode u organizmu (PRAL - Potentional renal acid load, mg/100g). Prema Heju, namirnice kiselog dejstva treba da čine samo 20% ukupnog jelovnika. Određene navike u ishrani mogu da dovedu do nagomilavanja kiselih proizvoda metabolizma u tkivima kao npr. nedovoljno unošenje vitamina, prekomerni unos proteina animalnog porekla, alkohola i kafe, nikotin, stres i sl.

Tabela Hejova acido-bazna ravnoža

Hej potpuno zabranjuje upotrebu rafiniranih namirnica kao što su belo brašno, rafinirano ulje, beli šećer itd.

1933. god. Hej je predstavio svoju teoriju o hemijskim zakonima varenja, prema kojima organizam nije u mogućnosti da svari i preradi ugljene hidrate i proteine istovremeno. Prema ovoj teoriji, ugljeni hidrati i proteini ne mgou se sitovremeno preraditi u organizmu. Ne treba ih uzimati istovremeno, ali se mogu koristiti zajedno sa neutralnim namirnicama. Na primer, meso se kombinuje sa povrćem i krompir sa povrćem. Odraslima se preporučuje jedan veći obrok u toku dana, a deci dva. Hrana koja se nepravilno kombinuje ostaje u želucu do 8 časova.