Veća opreznost pri lečenju biljnim preparatima

Biljni preparati se koriste preventivno, za terapiju oboljenja u početnim fazama ili blažim oblicima bolesti, odn. kao dopunska terapija lekovima kod razvijenih faza oboljenja. Često se koriste kod hroničnih stanja i bolesti gde mogu delovati blagotvorno.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da 75% stanovnika sveta, pretežno u razvijenim zemljama, koristi biljne preparate. U našoj sredini, biljni preparati se uglavnom koriste kroz samomedikaciju i to na osnovu odluke pacijenta ili po preporuci lekara ili farmaceuta. Biljni se koriste samostalno ili u kombinaciji sa sintetskim lekovima.

Biljna medicina u prošlosti, kao i hemijska jedinjenja dobijena iz biljaka, predstavljaju osnovu savremene farmakoterapije. U zapadnom svetu, oko 50% lekova izolovano je iz biljaka ili je rezultat modifikacije tih osnovnih jedinjenja. Međutim, biljke  pored farmakološki korisnih jedinjenja mogu sadržati i štetne sastojke.

Bubrezi su posebno podložni  žtetnom uticaju biljnih preparata, jer se u njima izvesna jedinjenja nagomilavaju, tako da biljni preparati mogu da predstavljaju izvor oštećenja bubrega. Opasnost je povećana time što je tržište mnogih zemalja, pa i naše preplavljeno raznim biljnim preparatima, koji najčešće ne podležu kontroli koja se primenjuje za lekove.

Među komercijalnim preparatima koji su široko rasprostranjeni treba izdvojiti likorin iz sladića ( Glycyrrhyza glabra) koji ima mineralokortikosteroidna svojstva i može izazvati pseudohiperaldosteronizam. Metaboliti efedrina iz preparata biljke efedre izazivaju nefrolitijazu, kao i koncentrati ribizle koji se koriste u lečenju infekcija mokraćnih puteva.

Štetne efekte mogu da ispolje i mnoge druge biljke, bilo da su im dodata neka nepoznata jedinjenja ili njihovi sastojci nisu tačno identifikovani. Neka oštećenja mogu biti veoma ozbiljna.