Vaške – higijenski ili socijalni problem?

Vaške - uši su sitni insekti, paraziti koji žive na različitim biljkama, živitinjama i ljudima. Bez njih, životni ciklus vaški (razmnožavanje i rast) ne bi bio moguć. Različite vaške nametnici su na različitim organizmima, pa tako neke od njih nalazimo samo na određenim organizmima neke vrste.
Na čoveku parazitiraju dve vrste: čovečja vaš (Pediculus humanus) i stidna vaš (Phthirius pubis).
Čovečja vaš (uš) ima dve podvrste:
- telesna vaš (Pediculus humanus var. corporis) i
- vaš glave (Pediculus humanus var. capitis).

Kao što samo ime govori, telesna vaška se hrani na čovekovu telu, a najradije bode vrat, mesta oko plećki te slabine. Ova vaška živi u odeći, najčešće u šavovima i naborima te dolazi u kontakt s telom samo u vreme hranjenja. Ovaj parazit prenosi pegavi tifus te povratnu i rovovsku groznicu.

Podizanjem opšteg higijenskog standarda, u Hrvatskoj je vašljivost tela iskorenjena. U posljednjih petnaestak godina registrovan je samo jedan slučaj i to kod osobe izbegle iz susedne države početkom ratnih zbivanja.

Osobe koje su prebolele pegavi tifus (velik broj takvih bio je na našim prostorima u vreme i nakon Drugog svetskog rata) mogu doživotno u sebi nositi uzročnika ove bolesti, a blaži oblik bolesti može se ponovo pojaviti (recidiv pegavog tifusa ili Brill-Zinserova bolest). Ako se takva osoba nalazi u sredini u kojoj postoji vašljivost, postoji mogućnost da se putem telesnih vaški koje se na njoj hrane, uzročnici pegavog tifusa prenesu na okolinu i izazovu epidemiju. Kako među nama još uvek ima starijih osoba koje su prebolele pegavi tifus, svaka eventualno otkrivena vašljivost tela obvezno se prijavljuje epidemiološkoj službi kao i svaki recidiv pegavog tifusa (Brill-Zinserova bolest). Zdravstvene postupke tada sprovodi epidemiološka služba.

Vaš glave je sitni insekt (2 - 3 mm) koji živi isključivo na vlasištu. Hrani se krvlju svoga domaćina do koje dolazi bezbolnim ubodima. Odrasla ženka u toku svog života, koji traje prosečno 2 meseca, snese oko 200 – 300 jajašaca - gnjida koje odlaže uz sam koren kose, najčešće uz vrat i iza ušiju. Iz gnjide se vaška izleže za oko nedelju dana, dve nedelje nakon toga postaje polno zrela i počinje reprodukovati gnjide. U slučaju nepovoljnih uslova, gnjide mogu ostati u stanju mirovanja i više od mesec dana.

Vaška koja živi na vlasištu bezopasan je nametnik, ne prenosi nikakve bolesti, ali kako je vašljivost glave redovno praćena svrabežom, čovek se češe pa na koži nastaju ogrebotine koje se mogu inficirati.

Na vašljivost glave ukazuje uporan svrabež. Pažljivim pregledom vlasišta mogu se otkriti živi pokretni paraziti ili što je mnogo češće, samo gnjide. Gnjide su sitna, oko 1 mm velika, jajašca čvrsto prilepljena uz kosu tako da se lako razlikuju od peruti. Za razliku od peruti koja se lako skida, gnjide ne silaze same sa glave. Njih je potreno jednu po jednu tretirati.

Ako se u porodici ili kolektivu (dečji vrtić, škola) otkrije da netko ima vaške, preporučuje se tretman kod svih članova porodice ili kolektiva i to istovremeno. Naime, ako pri pregledu promakne ijedna vašljiva glava, što se može dogoditi ako je neko tek nedavno infestiran vaškama pa ih ima malo, postoji opasnost da se s te osobe paraziti ponovo rašire na druge. Zbog toga je potrebno sredstvima protiv vaški tretirati sve članove porodice i kolektiva, a ne samo one za koje je vidljivo da na glavi imaju žive organizme.

Postupak razvašljivanja sprovodi se pranjem kose specijalnim šamponima, prema uputstvima proizvođača (najčešće pranjem 2 x u razmaku do nedelju dana) ili posipanjem permetrinskim prahom, puderom koji se ostavi na glavi preko noći, a drugi dan se kosa opere običnim šamponom. Prašenje vlasišta se mora ponoviti još jednom u razmaku od 10 do najviše 14 dana.

Bez obzira na to koji je od gore navedenih postupaka korišten, potrebno je ukloniti s vlasišta sve gnjide. Kosu treba isprati u toploj zakiseljenoj vodi (dodajte sirćeta ili limunova soka) kako bi se češljanjem gustim češljem gnjide odlepile sa kose, a češalj treba svaki čas dobro oprati.

Na tržištu postoje i električni češljevi koji uništavaju gnjide.

Kod većih infestacija vaškama preporučuje se i šišanje, jer je sa kraće kose mnogo lakše ukloniti vaške i gnjide. Pogotovo se preporučuje šišanje duge plave kose jer su na njoj gnjide gotovo nevidljive.

U porodici u kojoj su se pojavile vaške, potrebno je nakon tretiranja glave svih ukućana oprati svu posteljinu, ćebad, peškire, odeću koja se oblači preko glave kao i sve pokrivače  za glavu (pogotovo vunene kape). Isti postupak (pranje posteljine) treba ponoviti ako su se vaške pojavile u dečjim vrtićima ili jaslicama.  
Odstranjivanje vaški ogroman je posao. Odgovornost je na porodici. Ni lekar ni epidemiolog, ni glavna sestra ni vaspitačica u vrtiću, ni učiteljica u školi ne mogu vas rešiti vaški – ovo morate uraditi sami.

Prosvetni radnici su u obavezi da obaveste celo odeljenje (a vaspitačice u vrtićima sve roditelje) o potrebi sprovođenja razvašljivanja svih članova te da u saradnji s epidemiologom podeli roditeljima pisana uputstva kako i kada to treba uraditi (najbolje odrediti petak ili vikend).

Stidna vaška je manja od vaške koja živi na vlasištu, a živi među dlakama genitalne regije. Može infestirati dlačice pazuha i ostale dlake na telu. Kod dece se ona nastanjuje na trepavice i obrve. Stidna vaška živi isključivo na čoveku i hrani se sisanjem krvi. Sisalo drži u koži i po nekoliko sati što izaziva jak svrabež. Ovaj parazit može u vešu i posteljini preživeti dva dana bez hranjenja na čoveku. Najčešće se prenosi polnim kontaktom, ređe preko donjeg veša, peškira ili posteljine.
Potrebno je lečiti sve polne partnere i to preparatima permetrina ili šamponom koji sadrži permetrin ili lindan, a prema uputstvu proizvođača.
Trudnicama i dojiljama se ne preporučuje upotreba šampona koji sadrži lindan. Sav donji veš, peškire i posteljinu potrebno je otkuvati. Sudržati se od polnog akta 24 sata nakon lečenja.