Uticaj medija na maloletničku delikvenciju u Srbiji

Mediji, ali i novinari kao neizostavni deo medija pretstavljaju "oči i uši" javnosti. Kao svevideći advokat naroda, trebalo bi da paze i vode računa o  ljudima koji im veruju. Međutim... Sredstva masovnih komunikacija, u neprestanoj trci za senzacionalizmom, ne libe se objavljivanja zločina među maloletnicima., iako upoznati sa činjenicom da velikoj meri utiču na razvijanje svesti maloletnika, na sadržaj njihovih misli i u krajnjem slučaju na njihova kriminalna dela prezentovanjem  sadržaja koja su prepuni zločina, kriminala i krvi.

Delikvencija kap socijalni problem

Maloletnička delinkvencija je zaista postala jedan od ključnih  problema našeg društva.   Iako se može reći da se do sada ovaj problem mladih nije primećivao, danas je nemoguće ne videti, samo ako znate gde bi trebalo da gledate i ako želite da vidite. Problem maloletničke delinkvencije je problem društva, društva koje toliko želimo da zaštitimo. Strahujemo od "globalnog zagrevanja", a ne vidimo korov u našim "staklenim baštama".

Prvi znaci devijantnog ponašanja primećuju se još u ranom pubertetu i zato, uzimajući u obzir, da je granica početnog perioda adolescentnog razvoja znatno snižena, zabrinjavajuće je koliko rano se počinju ispoljavati kriminogeni uticaji društva na ponašanje mladih. Ukoliko se na vreme taj uticaj ne primeti i ne spreči, mogao bi poprimiti ogromne razmere.
  
Kada je u pitanju zakonsko određenje maloletničke delinkvencije, razlikuju se uža i šira definicija. Po užoj definiciji, u nekim zemljama (među kojima je i Srbija) pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevaju se sva ona ponašanja za koja bi punoletna lica krivično odgovarala. To su, dakle, krivična ponašanja lica određenog starosnog doba. Starosne granice se razlikuju u pojedinim zemljama, ali u Srbiji pod maloletnicima se podrazumevaju lica od 14 do 18 godina. U okviru ove kategorije, dalje se razlikuju druge dve kategorije: mlađi maloletnici (od 14 do 16 godina) i stariji maloletnici (od 16 do 18 godina). Ponekad treću kategoriju mogu da čine tzv. mlađi punoletnici, odnosno lica od 18 do 21 godine života.
  
Kada se radi o široj definiciji, maloletničku delinkvenciju ne čine samo prekršajna dela kažnjiva zakonom već i ona dela koja kod punoletnih osoba nisu kažnjiva (npr. bekstvo od kuće). Ovim su obuhvaćena najraznovrsnija maloletnička ponašanja: autostopiranje, bežanje iz škole, psovanje, "nepristojno ponašanje", ali i prostitucija, narkomanija i dr.

Mentalni sklop i delikvencija

Maloletnici se od odraslih razlikuju po stepenu intelektualne i emocionalne zrelosti, ali i razvijene svesti o svojim postupcima kao i odgovornostima za iste, i to nam ukazuje da su maloletna lica manje odgovorna u društvenom i moralnom smislu. Ove okolnosti pružaju velike mogućnosti za vaspitanje, usvajanje kulturnih i moralnih vrednosti i socijalizaciju. Međutim, upravo zbog nedovoljne razvijenosti ličnosti, mlade osobe su istovremeno u velikoj meri podložne uticajima koje njihov razvoj i ponašanje mogu usmeriti ka nedruštvenom (asocijalnom) i protivdruštvenom (antisocijalnom) ponašanju.
  
Na razvoj ličnosti maloletnih lica, odnosno njihovo sazrevanje i socijalizaciju, utiču mnogi subjektivni i objektivni faktori. Zato postoje velike razlike u ponašanju pojedinaca istog uzrasta.

Ovi etiološki, odnosno uzročni, faktori mogu se podeliti na:
·    faktore koji su vezani za ličnost
·    faktore socijalne sredine

Pod ličnim faktorima podrazumevaju se: niži nivo inteligencije u odnosu na ostalu  (nedelinkventsku) omladinu i to se ispoljava kroz loš uspeh u obrazovanju, psihopatske crte ličnosti kao što su agresivnost, egocentričnost, samoprecenjivanje, osećaj inferiornosti, nesposobnost prihvatanja drugih, nedostatak osećaja odgovornosti, kao i emocionalna nestabilnost idr.
Karakteristike ličnosti maloletnih prestupnika nisu uzrok njihovog delinkventnog ponašanja, ali mogu biti preduslov za reagovanje u negativnom smislu.
  
U faktore socijalne sredine spadaju: loši odnosi u porodici, nedostaci i neuspesi u školskom obrazovanju, negativan uticaj vršnjaka, neadekvatno korišćenje slobodnog vremena, sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajima, kulturna zaostalost i kultuni primitivizam idr.
  
Krivično - pravni sistem naše zemlje klasifikuje maloletne učinioce krivičnih dela i prekršaja, uključujući dela i prekršaje, na sledeći način:
·    deca do 14 godina starosti se smatraju krivično neodgovornim, tako da se prema njima ne može pokrenuti niti voditi krivični postupak. Takođe,  prema njima se ne mogu izricati niti primenjivati krivične sankcije. Jedine mere koje se prema njima mogu primenjivati su mere socijalne zaštite.
·    mlađi maloletnici, od 14 do 16 godine starosti, prema njima se mogu primenjivati i izricati samo vaspitne mere.
·    stariji maloletnici, to su lica od 16 do 18 godina starosti; prema njima se mogu izricati i primenjivati vaspitne mere, a izuzetno može se primeniti i kazna maloletničkog zatvora (za teška krivična dela).
     
Mlađa punoletna lica, od 18 do 21 godine starosti, to su slučajevi, kada     punoletno lice u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu života, te mu sud može izreći neku od krivičnih sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima (vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora, mere bezbednosti) .

Vrste krivičnih sankcija koje se primenjuju za maloletne delinkvente

Vaspitni nalog može se primeniti prema maloletnom učiniocu krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina, a primenjuje ga nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike. Kao vrste sankcija prema maloletnicima navode se još i, vaspitne mere, maloletnički zatvor i mere bezbednosti.

Vaspitne mere:
a)    mere upozorenja i usmeravanja:
b)    mere pojačanog nadzora(od strane roditelja, staratelja, ili u drugoj porodici).
c)    zavodske mere.
  
Kazna maloletničkog zatvora može se izreći u trajanju od 6 meseci do 5 godina, ukoliko je za počinjeno delo propisana kazna zatvora od dvadeset godina ili teža. Postoje uslovi za primenu kazne:
  
Prema maloletnim učiniocima krivičnog dela, kojima su izrečene vaspitne mere ili kazna maloletničkog zatvora, mogu se izreći i mere bezbednosti. Međutim, uz izrečene mere upozorenja i usmeravanja ne mogu se istovremeno izreći i mere bezbednosti kao što su npr. obavezno lečenje alkoholičara i narkomanskih zavisnika. Maloletniku se zbog učinjenog dela mogu izreći samostalno mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi.

Maloletnička delinkvencija u Srbiji od 2000 do 2004 godine

Čovekov "hod kroz vreme" podrazumeva prolaženje kroz različita starosna doba. Od najranijeg detinjstva, preko mladosti, zrelog doba i poznijih godina sve do duboke starosti, kao nagrade za učinak u minulim godinama. Starost ustvari predstavlja poslednju fazu u psihološkom i biološkom razvoju čoveka.
  
Maloletna lica se od odraslih razlikuju po stepenu intelektualne i emocionalne zrelosti i po razvijenosti svesti kako bi shvatali svoje postupke, ali i isto tako bili sposobni da preuzmu odgovornost za njih. Na osnovu toga može se zaključiti da su maloletna lica manje odgovorna od odraslih u društvenom i moralnom smislu. Međutim, taj "opravdani" nedostatak odgovornosti ne sme i ne može biti razlog za opravdavanje krivičnih dela, počinjenih od strane maloletnika.

Prema izvodima iz Republičkog zavoda za statistiku, od 2000 do 2004 godine, u Srbiji je osuđeno 11057 maloletnih lica, dok  je zabeleženo 15884 krivičnih prijava protiv maloletnih delinkvenata, a optuženo je 15724 maloletnika. Od ukupnog broja maloletnih prestupnika, 465 osoba su ženskog pola. Naravno, moramo navesti i podatak da je 1133 prijava povučeno jer prekršioci nisu imali ni 14 godina. Ovo su "teške" činjenice, jer tendencije rasta kriminaliteta među mladima u našem društvu vidljive su  i zastrašujuće. Poražavajuća činjenica je što u našem društvu više ne caruje drugarstvo, kako je to rekao Branko "Kockica", već kriminal.
 
Samo tokom 2004 godine, prijavljeno je 3120 maloletnih lica, optuženo 2726, dok je osuđeno 1983 lica (688 mlađih maloletnika i 1295 starijih maloletnika). Zastrašujući podatak je što je broj dece koja ubijaju u porastu i što se može očekivati da se već koliko sutra iz te kategorije mladih regrutuju kriminalci. Od ukupnog broja prijavljenih, optuženih i osuđenih maloletnika za teška krivična dela u koja spadaju: ubistvo i ubistvo na mah, teške telesne povrede, silovanje, teške krađe, razbojničke krađe i razbojništvo, prijavljeno je 1104 lica, optuženo je 1112, a osuđeno je 793 maloletnika (257 mlađih maloletnika i 536 starijih maloletnika).

Šta je to što pokreće mlade ljude i vodi ih u  zločin?

Iako polazimo od toga da se glavni uzroci moraju tražiti u porodici, ne možemo okretati glavu od činjenice da su i društvo i država odgovorni za razvoj i porast maloletničke delinkvencije. Psihološki profil maloletnih delinkvenata je različit. Oni potiču kako iz siromašnih porodica, tako i iz bogatih. U siromašnim porodicama problem je što roditelji nemaju vremena da vode računa o svojoj deci, brinući o tome kako će preživeti sutra. Teška ekonomska i finansijska situacija i nemaština glavni su uzroci vaspitne zapuštenosti ove dece. Slična je situacija i u bogatim porodicama, bar kad je u pitanju lišenost mladih vaspitne brige.                                                     

Takođe, deca provode dosta vremena u gledanju televizijskih programa, tako da, želeli mi to ili ne, pojedine scene ostaju u njihovoj podsvesti. Gledanje vestern filmova, trilera i čitanje krimi – romana, onoga što se nekada zvalo šund, izaziva u mladima potrebu oponašanja junaka iz filmova i romana. Nemali je broj slučajeva nastanka bandi sa imenima i radnjama koja su istovetna sa imenima i radnjama pomenutih filmova. Nabavljanje kostima i opreme koje bi im poslužilo za što verniju kopiju filma, povlači za sobom pljačkanje sopstvene ili pordice iz susedstva. Nije isključeno ni razbojničko ponašanje kako bi se ostvario željeni cilj. Ta ista deca, u svojoj igri koriste pravo oružje, te uvek ima povređenih i ranjenih. Njihovo opravdanje za takve postupke jeste da se to isto desilo na filmu, oni su videli.
  
Naravno, televizija je tek sekundarni činilac u razvoju kriminalističke svesti kod maloletnika. Primarni mogu biti dezorganizovana, rastrojena porodica ili pak genetičke predispozicije. Međutim, zasluge medija se ne mogu iskjučiti niti zanemariti. Upravo iz tog razloga, medijski sadržaj se treba preispitati, jer kao što je već navedeno, mediji imaju etičku i moralnu odgovornost prema svojoj publici, ma kakva ona bila i ma kojoj starosnoj grupi pripadala.
     
Naučno je dokazano da deca koja žive u sredinama (područjima) sa izraženom stopom nasilja, više i češće potpadaju pod negativne uticaje kriminalističkih filmova i šund- literature, negoli deca iz sredine sa manjom stopom kriminaliteta. Tako dolazimo do zaključka da, pored porodice sa patološkim problemima, veliki uticaj na kriminalnu svest kod dece ima i neorganizovana sredina.
  
Istraživanjima koja su vršena kao priprema za ovaj rad, došlo se do saznanja o uticajima koje masovna kultura ima na maloletničku delinkvenciju i učinjen je pokušaj da se objasne bar neka pitanja vezana za taj gorući problem u društvu i iznesu negativni uticaji koje masovna kultura ima na omladinu.
  
Izlišno je govoriti da je ova problematika samo približno dotaknuta, jer predstavlja izuzetno složen problem o kojem mnogi psiholozi, sociolozi, pedagozi i drugi naučnici i danas diskutuju.