Ocenite članak:
  • 65
(2.8 / 65)

Urodjeno iščašenje kukova kod bebe


Autor: dr Sonja  Ilić   

urodjeno-iščašenje-kukova-kod-bebe

Urođeno iščašenje kuka je dinamička malformacija lokomotornog aparata. Obuhvata širok spektar poremećaja, od nestabilnosti kuka sa labavom kapsulom do kompletnog iščašenja sa glavom femura izvan deformisane čašice. Ređa je teratološka luksacija udružena sa drugim malformacijama; ona nastaje rano u intrauterinom životu i karakteriše se kompletnim iščašenjem, jakim kontrakturama i nemogućnošću manuelne repozicije.

Mnogo češće je tipično iščašenje kuka koje nastaje intrauterino, tokom rođenja ili posle rođenja. Tipično iščašenje kuka ima tri oblika, nestabilan kuk, subluksacija i luksacija kuka. I najblaži oblik pokazuje predispoziciju da se razvije do kompletne luksacije. Na rođenju se ne može predvideti gde će doći do spontane korekcije niti se može naći opravdanje za propuštenu dijagnostiku i rano lečenje.

Displazija kuka, termin često upotrebljavan u slučajevima urođenog iščašenja kuka, podrazumeva razvojnu nenormalnost kuka u kojoj su deformisani čašica, glavica butne kosti, kapsula, ligamenti i mišići.

U iščašenom kuku je glava butne kosti kompletno izvan čašice i najčešće postavljena superolateralno. Sublukscija kuka podrazumeva poremećen odnos glave i čašice, u kome je glava izgubila svoj koncentričan položaj, ali je još uvek zadržala kontakt sa čašicom.

Devojčice 3 do 5 godina su više pogođene. Bolest je 10 puta češća u dece rođene karličnom prezentacijom.

Zašto nastaje?

Etiologija urođenog iščašenja kuka nije dovoljno upoznata. Labavost i insuficijencija kapsule i pratećih ligamenata su osnovni faktor u patogenezi tipične luksacije kuka. U prošlosti se mnogo polagalo na primarnu displaziju acetabuluma, ali se sada misli da je to rezultat a ne uzrok iščašenja kuka. Genetski faktori, intrauterina malpozicija i faktori okoline imaju svoju ulogu.

Fizikalni nalaz zavisi od uzrasta pacijenta i stepena razvoja mane. Najraniji dijagnozni znaci se baziraju na nestabilnosti i labavosti kuka. U neonatusa je patognomoničan pozitivan Barlowljev test, koji se izvodi kad je dete na leđima sa savijenim kolenima i kukovima do 90 stepeni. Obuhvatajući šakama kolena i natkolenice ispitivač pokušava postupnom adukcijom i pritiskom palca sa unutrašnje strane da dislocira glavu butne kosti izvan čašice. Izbacivanje glavice iz ležišta najčešće je praćeno taktilnim i/ili zvučnim fenomenom, što označava pozitivan test.

Kako se utvrdjuje?

Iščašenje kuka novorođenčeta se utvrđuje Ortolanijevim testom koji se bazira na repoziciji dislocirane glave u čašicu. Početni položaj deteta za utvrđivanje ovog znaka je isti kao kod Barlowljevog testa, s tim da se polazi od nultog položaja – potpune adukcije ka postupnoj abdukciji kukova sa pritiskom srednjeg prsta na veliki trohanter. Repozicija glavice preko zadnje ivice čašice manifestuje se zvučnim ili taktilnim fenomenom, što se označava kao pozitivan znak iščašenja kuka.
Ograničenje abdukcije, naročito nesimetrično, može biti znak iščašenja kuka, ali ovaj znak nije specifičan za luksaciju. Prelazak labavih kukova u kukove sa ograničenom abdukcijom upućuje na progresiju mane.

Svako novorođenče treba da se podvrgne kompletnom ortopedskom pregledu radi otkrivanja urođenih mana lokomotornog aparata i trupa. Posebnu pažnju zaslužuju deca rođena karličnim položajem i novorođenčad sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Ključno je rano otkrivanje

Rana dijagnostika (ultrazvk) iščašenja kuka obezbeđuje blagovremenu terapiju. Cilj lečenje je redukcija i održavanje glavice u čašici do normalizacije stanja. Optimalno lečenje se započinje u periodu neonatusa ili, barem, u periodu ranog odojčeta. Kad postoji kontraktura mišića, postupnom trakcijom se postiže repozicija, a reponovani kuk se održava u nekom od aparata. Najšire se upotrebljava Pavlikov aparat zbog najmanjih komplikacija. U upotrebi je i Hilgenreinerov aparat, Freljino jastuče, a u teškim slučajevima i gipsana imobilizacija. U starije dece je veći neuspeh konzervativnog lečenja zbog fiksiranosti mane i postojanja anatomskih prepreka, pa se mora pristupiti hirurškom lečenju. Hirurška intervencija ima svoje indikacije, optimalno vreme i kontraindikacije, pa pri izboru treba poći od konkretnog slučaja i dati prednost onoj intervenciji koja će dati najbolji rezultat.


 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru