Upotreba lekova

Starost ili treće životno doba ne treba poistovećivati sa bolešću, ali  je činjenica da starije osobe oboljevaju od hroničnih i degenerativnih bolesti koje se leče dugo, često doživotno (reumatizam, hipertenzija, ateroskleroza, dijabetes) i zahtevaju politerapiju. Po pravilu, kod jedne osobe se sreću dve ili više bolesti istovremeno, zbog čega starije osobe znatno češće nego mladi odlaze lekaru.

Antibiotik nije antipiretik za pacijenta, niti sedativ za lekare.Pronalazak i primena antibiotika u lečenju infekcija predstavlja jedan od najvećih uspeha medicine dvadesetog veka. Ovo je jedina grupa lekova koja je produžila zivot ljudi na našoj planeti i pojedine fatalne bolesti učinila izlečivim.

Lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta uglavnom ublažavaju najčešće tegobe: blaže bolove, kašalj i druge tegobe koje prate prehladu i kijavicu, lekovi protiv gorušice, poremećaja varenja, muke i povraćanja, proliva, zatvora i šuljeva. Tu spadaju i svi vitamini i minerali, kao i lekovi protiv nekih promena na koži ili protiv manjih povreda.

Uticaj hrane na dejstvo lekova može se prikazati na dva načina. Jedno je dejstvo na brzinu resorpcije iz gastrointestinalnog trakta. Taj način zavisi od vremena proteklog izmedju uzimanja hrane i  leka. Po pravilu uzimanje leka na pun želudac u različitoj meri (interindividualno i intraindividualno) smanjuje količinu odnosno brzinu resorpcije leka iz crevnog trakta. Ima i izuzetaka, npr. hrana bogata mastima ubrzava resorpciju nekih lekova (grizeofulvin).

Pojedini lekovi mogu da smanje seksualnu moć i želju, a ponekad su i uzrok impotencije. Često se pacijentu ne ukažu ove činjenice verovatno zbog bojazni da  neće  uzimati lekove. Lekovi ne utiču na sve faze seksualne aktivnosti i ponašanja, ali je poznato da deluju na seksualnu želju (libido), seksualnu sposobnost (erekciju, ejakualciju i dr.) i seksualno zadovoljstvo (orgazam i relaksacija).