Ocenite članak:
  • 148
(3.62 / 148)

Ubod pčele, ose i stršljena


Autor: dr Sonja  Ilić   

ubod-pčele-ose-i-stršljena

Većina insekata koji žive u našem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio život čoveka. Najčešći ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Međutim, ako u kratkom vremenu dođe do uboda većeg broja insekata (roj) mogu se pojaviti znaci trovanja sa oštećenjem nervnog sistema. U teškim slučajevima može doći i do smrti. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dođe do burne reakcije.

Pčela napada samo kada je ugrožena, i pri tom gubi žaoku i umire. Osa isto kao i pčela, bode samo u odbrani. Stršljen napada retko u samoodbrani, ili kada brani svoje gnezdo. Stršljen ima veću žaoku nego osa, i iz tog razloga i više boli.

Klinička slika

Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Na mestu uboda nastaje: intenzivan bol, edem, papula i svrab. U području genitalija i lica može nastati znatan edem (otok), a posebno je opasan ubod u unutrašnjost usta ili orofarinksa sa velikim otokom i opstrukcijom disajnih puteva.
Otrov pčele, ose i stršljena ima snažno lokalno iritativno i potencijalno opšte  toksično delovanje. Nakon uboda, koji je praćen najčešće bolom, pojavi se peckanje, a koža na ozleđenom mestu pocrveni. Po ubodu pojavljuju crveni pečati po telu, otok, otežano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tešku komplikaciju koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuće lekove. Bez obzira što je ujed insekta u našem kraju bezopasan, on je sam po sebi neugodan, a nekiput može biti i način na koji se unesu u organizam klice zaraznih bolesti.Opšte toksično delovanje ispoljava se: u vidu hemolize i bubrežne insuficijencije ili
parasimpatomimetskom hiperaktivnošću, posebno nakon uboda stršljenja čiji otrov sadrži veću količinu acetilholina, što izaziva povraćanje, proliv, miozu (suženje zenica), salivaciju (lučenje pljuvačke), nemir.

Kod preosetljivih osoba moguć je pravi anafilaktički šok.

Kako reagovati

Ne treba dirati i češati obolelo mesto. Možete ga hladiti ispod mlaza hladne vode i staviti na njega komadić leda iz frižidera. Lokalno staviti oblogu sa ledom, kortikosteroidnu mast ili kremu.
Ukoliko se radi o ujedu pčela, trebalo bi pčelinju žaoku sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Nikako nemojte da pokušavate da uhvatite žaoku pincetom ili između noktiju, jer ćete tako istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto ujeda manje pčele ili ose operite sapunom i vodom. Ukoliko se javi otok ili bol, stavite na mesto uboda hladne obloge. Nakon ujeda pčele, ose ili stršljena budno pratite pojavu znaka preosetljivosti kao što su jak bol i otok ili kratak dah i otežano disanje bilo kog stepena. Osobe kod kojih se takvi simptomi jave posle prvog ujeda često razviju preosetljivost, ili alergiju na otrov, a u tom slučaju ujed insekta naredni put može biti fatalan ukoliko se ne primeni hitno lečenje. Ukoliko se radi o ubodu insekta u grlo iz hrane, odmah treba krenuti lekaru jer nekada može doći i do gušenja zbog toga. Za prvu pomoć, dok ne stignete, sisajte kockice leda iz frižidera.

Ako imate reakciju na ujed koja je barem malo jača od blagog bola i umerenog otoka, prijavite to lekaru koji će vam verovatno preporučiti testiranje na alergiju. Ukoliko se ustanovi da postoji alergija, verovatno ćete za sve izlaske napolje morati da nosite opremu protiv ujeda pčela, barem u sezoni kada ih ima. Preosetljivost na pčelinji otrov može da se javi i bez prethodnih znakova upozorenja, naročito kod malih beba. Ako se posle ujeda javi koprivnjača po celom telu, otežano disanje, promuklost, šištanje, jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, zadebljan jezik, naduvenost lica, vrtoglavica ili nesvestica, tražite hitnu medicinsku pomoć.

Reakcija lekara

Posle smirivanja lokalne reakcije, hladnim oblozima, ili kortikosteroidnim kremama terapija je antialergijska i zavisi od težine kliničke slike. Ordiniraju se antihistaminici i kortikosteroidi.
U slučaju anafilaktičkog šoka odmah se ordinira intravenozno rastvor adrenalina, a u najtežim slučajevima i intrakardijalno. Zatim se u infuziji daju antihistaminici, kortikiosteroidi, noradrenalin, kardiotonici i dr. U najtežim slučajevima se daje kiseonik i mora da se izvrši traheotomija ili endotrahealna intubacija.


 Komentari: 9 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru