Šta treba znati o lekovima


UV Zaštita

Ultraljubičasto zračenje (ultraljubičasta svetlost; UV prema eng. ultraviolet) obuhvata elektromagnetsko zračenje s talasnim dužinama manjim od onih koje ima vidljiva svetlost, ali većim od onih koje imaju mekici. Sunce emituje ultraljubičasto zračenje u UVA, UVB, i UVC oblastima, ali zbog apsorpcije u ozonskom sloju zemljine atmosfere 99% zračenja koje stigne do površine Zemlje je iz UVA opsega.

U spektru Sunčeva zračenja na ultraljubičasto zračenje otpada samo 10% energije. UV zračenje je podeljeno na tri podopsega:
  • UV-A (315 nm do 380 nm), nije bitno za biološku aktivnost, a ni količina mu se ne menja sa koncentracijom ozona. Od ukupne količine zračenja koja stiže do površine zemlje UV-A komponenta čini 97 %.
  • UV-B (280 nm do 315 nm), biološki je aktivno i njegov intenzitet na Zemljinoj površini zavisi od količine ozona u atmosferi. UV-B zračenje iznosi 3 % ukupnog fluksa UV zračenja ili oko 0.1 % ukupnog fluksa globalnog Sunčevog zračenja. Male promene u ozonu mogu dovesti do velikih promena onog dela UV-B zračenja koje dolazi do površine Zemlje.
  • UV-C (10 nm do 280 nm), se kompletno apsorbuje u atmosferi i praktično se ne opaža na površini Zemlje, taj opseg se često zove i sterilišuće zračenje. UVC-zraci ne prodiru do površine Zemlje, pa tako niti do naše kože, jer se apsorbiraju u ozonskom sloju atmosfere.
UVA i UVB zraci prodiru kroz spoljašnji sloj kože i izazivaju oštećenja: opekotine, rak kože, alergiju i sl.

Izlaganje kože svetlu Sunca je u osnovi vrlo povoljno za kožu. Time se u koži podstiče sinteza vitamina D koji je neophodan za kalcifikaciju kostiju. Međutim, pojavom ozonskih rupa u atmosferi Sunčeva svetlost sve više postaje izrazito opasna. Tako se sve više koristi izraz UV-radijacija ili UV-zračenje. Posebno su osetljivi tzv. melanociti koji su odgovorni za pigmentaciju kože. Njihovim malignim bujanjem javlja se izrazito smrtonosni oblik raka kože koji se naziva melanom. Rizik za dobijanje melanoma je visok u sledećim slučajevima: bela put i lako dobijanje pega posle sunčanja, svetle oči i kosa, veliki broj mladeža,  mladeži neobičnog izgleda, karcinom kože u porodici,  opekotine od Sunca u detinjstvu, puno vremena na Suncu bez zaštite.Takve osobe UV-zaštitu moraju shvatiti krajnje ozbiljno.

Predugo izlaganje Sunčevom zračenju može izazvati i tzv. fotostarenje kože. Koža postaje suva, nastaju duboke bore, oštećenje epiderma. Takođe može izazvati i jake opekotine drugog stepena.

Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju stoga se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Ispitivanja su pokazala da adekvatna UV zaštita može u 70 % slučajeva da predupredi rak kože. Smatra se da se koža najbolje štiti odećom, a delove tela koji nisu zaštićeni odećom treba mazati zaštitnim kremama. Međunarodne preporuke kažu da pri treba koristiti kremu sa zaštitnim faktorom 15 i primenjivati je na svaka 2 sata kao i svaki put posle plivanja. Posebnu pažnju treba obratiti na osetljive delove tela koji su više ili pod direktnijim uglom izloženi sunčevom zračenju. Najvažnija mera zaštite je izbegavanje izlaganja suncu onda kada je ono najopasnije (od 10 do 16 časova) i redovno praćenje i informisanje u javnim medijima o intenzitetu UV zračenja i pridržavanje preporuka koje se u njima daju.

Savremena farmaceutska industrija intezivno radi na tome da čovekov boravak na suncu učini što bezbednijim. Osim eksternih sredstava zaštite u obliku zaštitnih krema za sunce koje apsorbuju štetno UV zračenje pre nego što ono stigne do kože postoje i sredstva za oralnu upotrebu. Ti preparati su najčešće kombinacija vitamina i drugih supstanci koje imaju antioksidaciona dejstva, jer se na taj način sprečava stvaranje slobodnih radikala i širenje štetnih efekata zračenja što doprinosi očuvanju opšteg zdravlja organizma. Oni se koriste zajedno u kombinaciji sa kremama za zaštitu koje takođe imaju višestruko dejstvo: oni istovremeno štite, hrane, vlaže i neguju kožu. To su preparati koji apsorbuju UV zrake poput p-aminobenzoeve kiseline i njenih estra, benzofenoni, dibenzoilmetani i oktilmetoksicinamat, odnosno preparati koji odbijaju UV zrake kao što je titanijum dioksid (TiO2). Preparati dolaze u obliku losiona, ulja, krema i gelova, a u poslednje dve godine i u obliku sprejeva. Zaštitni faktor (Sun Protection Factor, SPF) ovih krema je vrednost vidno istaknuta na  kutijama ovih preparata koja pokazuje koliko se puta duže može boraviti na Suncu uz  primenu zaštitnog preparata nego bez njega, a da ne dođe do pojave crvenila (eritema) na koži.