U Srbiji u porastu maligna oboljenja

Maligni tumori predstavljaju vodeće uzroke oboljevanja, invalidnosti i prevremenog umiranja u našoj sredini, a u prilog tome ide i podatak da svake godine u Srbiji od raka približno oboli 32.000 i umre 19.000 osoba. Prema podacima registra za rak u centralnoj Srbiji za 2002.godinu, od malignih tumora je obolelo 23.898 osoba, odnosno 12.449 muškaraca i 11.449 žena. Muškarci su najčešće obolevali od raka pluća i bronha (23,9%), raka kolona i rektuma (12,8%) , raka prostate (7,9%), raka mokraćne bešike (7,7%) i raka želuca (5,7%). Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci (25,4%), grliću materice (9,5%), kolonu i rektumu (9,2%), plućima i bronhu (7,8%)i telu materice (5,1%). Rak predstavlja drugi vodeći uzrok smrtnosti u našoj sredini (iza oboljenja srca i krvnih sudova). Stope smrtnosti (mortaliteta) za osobe oba pola u periodu 1990. do 2002.godine porasle su za priblizno 28%.

U centralnoj Srbiji u 2002.godini, od raka su umrle 13.067 osobe, odnosno 7496 muškaraca i 5571 žena. Muškarci su najčešće umirali od raka pluća i bronha (29,2%), kolona i rektuma (11,7%),  želuca (7,7%), i prostate (6,8%). Prema istim izvorima, žene u našoj sredini su najčešće bile žrtve raka lokalizovanog na dojci (17,6%), plućima i bronhu (11,2%), kolonu i rektumu (10,8%) i grliću materice (6,6%) Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Procenjuje se da trenutno u svetu ima oko 23 miliona osoba kojima je u poslednjih 5 godina otkriveno maligno oboljenje i koje su završile lečenje ili je lečenje još u toku. Najveća stopa obolevanja beleži se u razvijenim zemljama. Prema procenama Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka u Evropi, u naredne dve decenije (do 2025 god.) u zemljama istočne i južne Evrope, udvostručiće se broj novoobolelih osoba od raka, kao posledica visoke učestalosti faktora rizika i starenja stanovništva. 

Prevencija je usmerena ka eliminaciji, i/ili redukciji preventabilnih faktora rizika ( više od 40% smrtnih ishoda od raka direktno je povezano sa pušenjem duvana, nepravilnom ishranom i infekcijom) i ranom otkrivanju. Maligne bolesti su samo u malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora. Smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti.

Najbolji način borbe protiv malignih tumora je primarna prevencija - sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak dve trećine slučajeva.

Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija - odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti u trenutku postavljanja dijagnoze. Uočivši značaj malignih bolesti i važnost njihove prevencije, većina razvijenih zemalja je krajem druge polovine 20. veka započela masovne preventivne programe. Najznačajniji od njih usmereni su na borbu protiv pušenja, izmenu načina života (ishrana, fizička aktivnost) redovne preglede (skrining programi). Ove aktivnosti zaustavile su porast, a u nekim slučajevima dovele do smanjenja obolevanja i umiranja od raka.

Na osnovu postojećih dokaza o efikasnosti i isplativosti raspoloživih metoda za rano otkrivanje, danas su opšteprihvaćeni, i od strane međunarodnih asocijacija preporučeni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva. Kada se radi o drugim lokalizacijama malignog oboljenja (npr. prostate), dokazi još ne podržavaju sprovodjenje njihovog skrininga u opštoj populaciji.

U našoj zemlji, pored skrininga za grlić materice, odlukom Republičke stručne komisije za onkologiju planirano je uvođenje skrininga za rak debelog creva  u 2007.godini. Takođe je doneta odluka za uvođenje skrininga za rak dojke, ali pošto je to veoma obiman posao, koji iziskuje velika materijalna sredstva, njegovo uvođenje nije oročeno, ali se nadamo da će se u skorijem periodu otpočeti i sa ovim skriningom u Srbiji. Sa standardizovanom stopom obolevanja /incidencije/ od 27,2 na 100.000, žene u centralnoj Srbiji nalaze se u najvišem riziku obolevanja od raka grlića materice  u Evropi, koji je poređenja radi, trostruko viši od rizika u zemljama Evropske unije.

Kada se radi o umiranju, viši mortalitet od raka grlića materice u centralnoj Srbiji, zabeležen je jedino u Rumuniji. Francuska vlada je u okviru pomoći zdravstvenom sistemu Srbije, 2004. godine kontaktirala kancelariju SZO u Beogradu sa zahtevom da se implementira program sistemskog skrininga raka grlića materice u Srbiji. Faze progrmiranja, identifikacije i formulacije trajale su do aprila 2004.g. od kada je počela faza implementacije Programa. Sredstva vlade Francuske su stavljena na raspolaganje i zvanični početak projekta  bio je početkom 2005.godine. Ciljevi navedenog Projekta su bili smanjenje smrtnosti od raka grlića materice u Braničevskom okrugu (koji ima najvišu stopu), modeliranjem skrininga koji će unapređenjem kvaliteta usluga koje pružaju ginekolozi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti moći da implementiraju do nacionalnog nivoa.

Posle godinu dana od realizacije, prosečan obuhvat ginekološkim pregledima u Braničevskom okrugu iznosio je 44,2%. U kreiranju populacione strategije, koja polazi od pojedinca ka zajednici i od bolesti ka zdravlju, uspostavljen je efikasan sistem poziva žena na ginekološki pregled, saopstavanje rezultata PAP testa i organizacije daljih dijagnostickih procedura i terapije. U  prilog uvođenju skrining programa u Srbiji, idu i podaci Hospitalnog registra za rak Klinike za onkologiju Niš, po kojima u poslednjih deset godina  (1996.-2005.god.)   broj osoba koje su obolele od neke vrste malignog tumora je porastao za 53%. Najveći porast se beleži kod uroloških tumora (178%), tumora digestivnih organa (96%), ginekoloških tumora (51%), raka dojke (23%).