Tumorski markeri

Tumorski markeri (TM) predstavljaju supstance, koje se stvaraju u tumorskim ili drugim ćelijama u organizmu kao odgovor na postojanje karcinoma ili različitih benignih – nekancerogenih stanja. Po sastavu to mogu da budu proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni i drugi proteini. Takve supstance su pronađene u ćelijama, tkivima ili telesnim tečnostima i mogu se određivati kvalitativno ili kvantitativno hemijskim, imunološkim ili metodama molekularne biologije.

Određivanje tumorskih markera u telesnim tečnostima doprinosi dijagnostici i lečenju pacijenata obolelih od malignih bolesti. TM se u laboratorijama mogu meriti različitim analitičkim tehnikama uključujući određivanje aktivnosti enzima, imunoodređivanja, testove na receptore i instrumentalnim tehnikama kao što su hromatografija, elektroforeza, masena spektrometrija/tečna (gasna) hromatografija i "microarray" sistemi. Merenje enzimske aktivnosti svakako je jedna od prvih korišćenih analitičkih metodologija za određivanje tumorskih markera. Najširu primenu u određivanju tumorskih markera našla su imunoodređivanja (testovi sa obeleživačima).

Gde se koriste?

Tumorski markeri se prvenstveno koriste kao pomoć u donošenju dijagnoze uz primenu drugih dijagnostičkih procedura. Takođe, oni su i pomoć u proceni veličine tumora, u praćenju efekta primenjene terapije i praćenju recidiva karcinoma. TM se mere u maloj količini krvi uzete iz prsta ruke ili vene, a samo merenje traje prilično brzo otprilike 2-3 sata.

Idealan TM, kada bi postojao, morao bi da bude strogo specifičan za određeni organ, odnosno tkivo i da se nalazi u povećanoj koncentraciji isključivo kod malignih oboljenja. Takođe, morao bi da bude u granicama referentnih vrednosti kod zdravih osoba, a istovremeno visoko osetljiv, specifičan za svaki tip karcinoma kao i lako merljiv. Pošto nijedan tumorski marker sa navedenim osobinama do sada nije pronađen, oni imaju ograničenu primenu samo kao dopunsko sredstvo, odnosno kao jedna od čitavog niza karika u lancu postupaka za postavljanje dijagnoze i praćenje efekta terapije.

Kada su povećani?

Praksa pokazuje da tumorski markeri mogu da budu povećani i kod različitih nemalignih stanja poput zapaljenskih procesa u gastrointestinalnom traktu, dobroćudnih (benignih) promena u različitim tkivima i organima, kod pušenja, itd. Zbog toga se savetuje određivanje tumorskih markera u različitim vremenskim intervalima po preporuci lekara, koji pacijentu daje tumačenje nalaza i predlog za dalje praćenje ili lečenje bolesti.

Humoralni TM - to su antigeni koji se nalaze u telesnim tečnostima zdravih osoba u neznatnim količinama, a njihova koncentracija raste ako ih određeni maligni tumor sintetiše i otpušta u krvotok, a mogu nastati i kao odgovor domaćina na prisutnost tumora.

Celularni TM - to su antigeni smešteni u ćeliji ili na njenoj membrani.

CEA (karcinoembrionalni antigen) - je glikoprotein koga normalno proizvode embrionalna tkiva gušterače, creva i jetre.

Povišene koncentracija CEA su vidljive kod karcinoma debelog creva, karcinoma gušterače, tumora želuca, melanoma, limfoma, bubrega, jajnika, pluća i dojke, benignih poremećaja - alkoholne ciroze, hepatitisa, ulceroznog kolitisa, Chronove bolesti.

CEA je jedan od prvih klinički korišćenih tumorskih markera. Spada u grupu onkofetalnih antigena koji se normalno izlučuju u embrionalnom i fetalnom razvoju, kod odraslih se nalaze u vrlo niskim koncentracijama, ali ih tumori mogu izlučivati u većim količinama.

CEA  koristi i kao kontrola lečenja. Obično se CEA vrati na normalu 1-2 meseca posle hirurškog zahvata.

AFP (alfa-fetoptotein) - je glikoprotein čija je koncentracija povišena kod karcinoma jetre, karcinoma žumančane kese, teratokarcinoma, embrionalnog karcinoma testisa i ovarijuma, karcinoma želuca, debelog creva i pluća.

AFP je protein koji se normalno nalazi u fetalnoj krvi, a proizvode ga jetra, žumančana kesa i digestivni trakt.

AFP je retko povišen kod zdravih osoba, a povećava se kod nekoliko bolesti koje nisu maligne: nasledna tirozinoza, ataksija-teleangiektazija i neke bolesti jetre kao što su akutni virusni ili lekovima uzrokovan hepatitis i stanja kada se jetra obnavlja.

Ca-125 - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma jetre i karcinoma jajnika.

Ca 125 proizvode mnoge ćelije, uključujući ćelije karcinoma jajnika. Prisutan je u 80% nemucinoznih karcinoma jajnika. Ca 125 povišen je i u drugim malignim bolestima uključujući karcinom endometrijuma, gušterače, dojke, pluća i debelog creva. Povišen je i za vreme menstruacije, trudnoće, endometrioze i drugih dobroćudnih ginekoloških i neginekoloških stanja.

CA 125 se prvenstveno koristi za odluke o lečenju karcinoma jajnika, praćenje terapijskog uspeha i kontrole nakon završenog lečenja. Posle hirurškog lečenja ili hemoterapije njegov nivo se podudara sa odgovorom na terapiju.

Ca 19-9 - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma debelog creva (kolorektalnog karcinoma), karcinoma gušterače, bolesti i poremećaja jetre.

Povišen je u 20-40 % bolesnika sa karcinomom želuca, 20-40 % bolesnika s karcinomom debelog creva i 70-93 % bolesnika sa karcinomom gušterače. Benigna stanja koja mogu uzrokovati povećanje Ca 19-9 su žučni kamenci, upala gušterače, ciroza jetre i upala žučne kesice.

Ca 15-3 - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma dojke i dobroćudnih tumora dojke.

Karcinomi pluća, jajnika i prostate takođe mogu uzrokovati povišenje ovog markera, a isto tako i nekarcinomska stanja poput dobroćudnih bolesti jajnika, endometrioza, zapaljenjske bolesti karlice i hepatitis. Trudnoća i dojenje takođe su povezane sa povišenim vrednostima. Merenje Ca 15-3 je najkorisnije za praćenje toka lečenja kod žena sa karcinomom dojke, naročito kada je reč o uznapredovanoj bolesti. Marker je retko povišen u ranim stadijumu bolesti.

Ca 27-29 - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma dojke.

Ca 27-29 može biti povišen i kod karcinoma debelog creva, bubrega, pluća, jajnika, gušterače, materice i jetre.

Prvo tromjesečje trudnoće, endometrioza, ciste jajnika, dobroćudne bolesti dojke, bolesti bubrega i jetre su benigna stanja kod kojih mogu biti povišene vrednosti Ca 27-29.

Prostatični specifični antigen (PSA) - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma prostate i benigne hipertrofije prostate.

U niskim koncentracijama prisutan je u krvi svih odraslih muškaraca. Proizvode ga normalne i abnormalne ćelije prostate. S obzirom ga proizvodi jedino prostata poseduje jednu karakteristiku idealnog tumorskog markera -  tkivnu specifičnost.

Povišene vrednosti PSA mogu se naći u krvi muškaraca sa benignim bolestima prostate kao što je upala prostate (prostatitis) i benigna hiperplazija prostate i kod maligne bolesti prostate.

Merenje nivoa PSA korisno je za praćenje uspeha terapije karcinoma prostate i kontrolu recidiva bolesti posle završenog lečenja.

Prostatična kisela fosfataza - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma prostate.

Kiselu fosfatazu izlučuju normalne i tumorske ćelije prostate, a isto tako i druga tkiva. Ovaj tumorski marker je normalno u krvi prisutan u vrlo malim količinama. U većim se koncentracijama može naći kod nekih bolesnika s karcinomom prostate, naročito kad se karcinom proširi van nje.

Povišene se vrijednosti mogu naći i kod leukemija, non-Hodgkinove bolesti, karcinoma testisa, benignih bolesti kao što je Gaucherova bolest, Pagetova bolest, osteoporoza, ciroza jetre, plućna embolija i hiperparatireoidizam.

Humani horionski gonadotropin (HCG) - HCG je glikoporotein koga normalno proizvodi posteljica tokom trudnoće.

Povremeno HCG može biti povišen kod karcinoma dojke, pluća, testisa, jajnika, jetre, digestivnog trakta.

Povišene koncetracije se nalaze kod trofoblastne bolesti (mola hydatidosa, mola invasiva, horiokarcinom).

Laktat dehodrogenaza (LDH) - je protein koji se normalno nalazi u organizmu, a povišen je kod gotovo svih karcinoma (karcinom testisa, Ewingov sarkom, non-Hodgkinov limfom i neki oblici leukemija) i benignih stanja kao što su insuficijencija srca, hipotireoidizam, anemija, plućne i bolesti jetre.

LDH se koristi za praćenje uspešnosti lečenja nekih karcinoma kao što je karcinom testisa, Ewingov sarkom, non-Hodgkinov limfom i neki oblici leukemija.

Neuron specifična enolaza (NSE) - koristi se kao tumorski marker neuroblastoma i karcinoma pluća malih ćelija (mikrocelularni karcinom), Wilmsovog tumora, melanoma i karcinoma štitne žlezde, bubrega, testisa i gušterače. Međutim, kao tumorski marker koristi se isključivo za dijagnozu neuroblastoma i karcinoma pluća malih ćelija (mikrocelularni karcinom).

Galaktozil transferaza - povišene koncentracije se nalaze kod karcinoma gastrointestinalnog trakta, prvenstveno se koristi kao tumorski marker kolorektalnog karcinoma (karcinoma debelog creva).

Imunoglobulini - ovi paraproteini obično su kompletni molekuli antitela, ali ponekad se mogu naći izolovani teški ili laki lanci.

Povišenje koncentracije imunoglobulina karakteristično je za multipli mijelom.

Imunoglobulini su važni za stepenovanje i lečenje multiplog mijeloma gde količina paraproteina služi kao pokazatelj volumena tumora. Dobar odgovor na lečenje praćen je padom nivoa imunogloblina, a njihov porast ukazuje na povratak bolesti.