Međunarodna klasifikacija bolesti - Šifarnik bolesti MKB 10

stetoskop.info Bolesti

Prethodna

Sledeća

Ocenite:
39	(3.15 / 39)

Treći krajnik

Tzv. "treći krajnik" koji se još naziva adenoidne vegetacije, adenoidi i ždrelni krajnik je limfno tkivo smešteno u sredini zadnjeg zida nosnog ždrela. Adenoidi su prisutni pri rođenju i od tada se povećavaju. Kao i krajnici rastu do 5 - 7. godine i daju simptome hrkanja, začepljenosti nosa i teškoće s disanjem. Ukoliko ovo tkivo previše naraste može smanjiti ili potpuno onemogućiti protok vazduha kroz nos, uzrokovati infekcije nosa, grla, sinusa i uva i dovesti do raznih komplikacija povezanih s disanjem na usta.

Simptomi povećanja adenoida

Trijas sledećih simptoma: nazalni govor ( govor začepljenog nosa), hrkanje i disanje na usta, ukazuje na povećanje adenoida. Drugi simptomi mogu biti: oslabljen sluh, iscedak iz nosa, dugotrajan kašalj, poremećen govor, glavobolja, otežana ishrana, slab glas, gušenje u snu. Prilikom pregleda ovi pacijenti imaju karakterističan izgled lica koje se naziva adenoidno lice (facies adenoidea): usko lice, kratka gornja usna, izbočeni sekutići, otvorena usta. Na licu se vidi bledo sivkasta boja, nekada sa podočnjacima, sa upalim očima, bez sjaja, poluotvorenih ili otvoreenih usta, tako da se stiče utisak umornog i nezainteresovanog deteta. Slabo jedu, sporo napreduju u rastu. Povećani treći krajnik može uzrokovati ponavljanu ili dugotrajnu upalu uva, upalu nosa, ždrela i sinusa i začepljenje nosa.

Bolesti trećeg krajnika

Adenoidi mogu biti značajan faktor u nastanku hroničnog sinusitisa i upale uva jer u njima može postojati akutna ili hronična infekcija - adenoiditis. Najčešće infekciju uzrokuju Haemophilus influenzae, hemolitički streptokok skupine A, Staphylococcus aureus, Moraxella catarrhalis i Streptococcus pneumoniae, obično tim redosledom po učestalosti.

Lečenje bolesti adenoida

Upala adenoida može se povući na antibiotsko lečenje, a ponekad je zbog prevelikih adenoida potrebno njihovo hirurško odstranjenje. Adenoidektomija (adenotomija) je hirurški zahvat kojim se odstranjuju adenoidne vegetacije, adenoidi, odnosno treći krajnik. Uprkos pedesetogodišnjim istraživanjima još uvek postoje nesuglasice oko indikacija za adenoidektomiju.

Jedina apsolutna indikacija za adenoidektomiju jest opstrukcija disajnih puteva s posledičnim razvojem plućnog srca .Odstranjivanje trećeg krajnika preporučuje se i: kada je treći krajnik potpuno ispunio i zatvara deo ždrela iza nosnih hodnika, deca s čestom gnojnom upalom uva, deca s čestom seroznom upalom uva. Relativne indikacije su: začepljenje nosa s iscedak, disanje na usta, začepljenje Eustahijeve tube s upalom uva i/ili provodnim gubitkom sluha, abnormalan govor i poremećen razvoj zuba i lica.

Odstranjivanje adenoida ne preporičuje se ako postoje: poremećaji zgrušavanja krvi, akutne upalne bolesti, akutna upala srčanog mišića, neregulisane srčane mane, neregulisana šećerna bolest, epidemija zaraznih bolesti

Moguće neželjene posledice hirurškog zahvata su: krvarenje koje može nastati odmah nakon operacije ili nakon nekoliko dana, čak i nakon dva nedelje, povraćanje, dehidracija, bol u ušima, disajne komplikacije, npr. edem (otok) pluća, upalne komplikacije (apsces ždrela, flegmona, sepsa), oštećenje nepčanih lukova i resice, zaostajanje dijela tkiva krajnika, povećani rast ostalog limfnog tkiva u ždrijelu i na korijenu jezika, nastanak kronične atrofične suhe upale ždrijela, ožiljci i oštećenja mišića koji remete funkciju Eustahijeve tube, suženje nosnog ždrijela (nazofaringealna stenoza, nazalni govor zbog oštećenja mekog nepca,

Prva tri dana nakon zahvata dete treba da uzima mnogo tečnosti - na dan nakon zahvata može piti bistre sokove. Nakon prvog dana mnoga deca počinju jesti s laganom dijetom uključujući supe, krompire, banane, jaja i sok od jabuke. Prvih nekoliko dana potrebno je mirovanje, a nakon toga postupni povratak svakodnevnim aktivnostima i školi/vrtiću kad se dete oseća dobro. Bolovi nakon zahvata mogu se lečiti analgeticima. Prvih nekoliko dana nakon zahvata deca mogu imati nešto višu telesnu temperaturu [37.2 - 38.3°C] zbog čega se ne treba uznemirivati već detetu dati mnogo tečnosti i eventualno koristiti lekove za snižavanje temperature.