Ocenite:
  • 50
(2.9 / 50)

Tortikolis

 

Tortikolis je deformacija sa nagnutošću glave i vrata na jednu stranu i licem okrenutim na suprotnu stranu.

Uzroci nastanka

Postoji više različitih uzroka tortikolisa i prema njima tortikolis može da bude: urođen i stečen.

 

Etiologija i vrste stečenog tortikolisa su različiti: 1. oftalmološki (zbog diplopija ) 2. dezmogeni (zbog ožiljaka na koži ) 3. mišićni (usled kontrakture mišića vrata) 4. koštani ( zbog anomalija vratnih pršljenova) 5. inflamatorni (zbog limfadenitisa) 6. kompenzatorni (kod skolioze) 7. neurološki (zbog poremećaja inervacije) 8. posturalni (usled lošeg držanja) 9. histerični (zbog psihičkog oboljenja) 10. traumatski (usled povrede) 11. reumatski (kod reumatoloških oboljenja) i  12. tuberkulozni (kod Potove bolesti).

Klinička slika

Urođeni tortikolis - razlog ovoj pojavi je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića koji se stvori uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu.

 

Osnovni znaci urođenog tortikolisa su: asimetrija lica i čela sa hipotrofijom na zahvaćenoj strani, što je najčešce prisutno na samom rođenju, bezbolan tumefakt veličine lešnika u donjoj polovini m.sternocleidomastoideusa koji se javlja obično oko 2. nedelje, a spontano iščezava posle 2. meseca po rođenju, vrpčasto skraćenje i zategnutost m.sternocleidomastoideusa koje kasnije nastaje i nagnutost glave na obolelu stranu sa potiljkom prema ramenu na zahvaćenoj strani, a lice okrenuto nagore i na suprotnu stranu. Kao posledica urođenog tortikolisa javlja se kompenzatorna skolioza sa konkavitetom na zahvaćenoj strani.

Dijagnoza

Radigrafskim pregledom vratne kicme utvrduje se prisustvo anomalija vratnih pršljenova (hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov sindrom. U cilju diferencijalne dijagnoze razlicitih uzroka sekundarnog tortikolisa potrebni su odgovarajuci dopunski dijagnosticki i konsultativni pregledi.

 

Lečenje

Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji otok na vratu i to je unošenje leka putem struje. Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da leži na leđima, ali kasnije kada počne samostalno da se okreće da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to iz položaja na boku.

Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže. Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz našu pomoć. Pomeranjem trupa dovodimo je u položaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoće da se okrene na stomak. Ležeći položaj na stomaku sa osloncem na rukama omogućava podizanje glave i gornjeg dela tela što jača mišiće vrata i leđa. Dok beba leži na stomaku, pokazujte joj omiljenu igračku i navodite je da okreće glavu na stranu na kojoj je skraćeni mišić. U slučaju neuspeha fizikalne terapije ili kasno započetog lečenja indikovano je hirurško lečenje koje se obavlja dezinsercijom proksimalnog ili distalnog pripoja m.sternocleidomastoideusa, produženjem skraćenog mišica "Z" plastikom ili potpunim odstranjenjem mišića. Posle operacije sprovodi se kratkotrajna imobilizacija Šancovom kragnom i potom nastavlja fizikalna terapija.
 
Torticollis spastica - reč je o nevoljnim kontrakcijama mišića vrata koje dovode do produžene devijacije glave.  Može se manifestovati toničnom, kloničnom ili kombinovanom devijacijom glave. Glava može da se okreće ili naginje na stranu. Kontrakcija se javlja povremeno, sa različitim ritmom. Prolazno ispravljanje glave može se postići blagim kontrapritiskom glave brade prstom.

Lečenje - najčešće se koriste benzodiazepini, antihlinergici, miotonolitici. Ukoliko medikamentozno lečenje nije uspešno, pribegava se hirurškom lečenju. Primenjuje se korekcija m. sternocleidomastoideusa, presecanje n. accessoriusa, prednja ili zadnja bilateralna cervikalna rizotomija ili talamotomija. Dugotrajni neprirodni položaj glave nekada izaziva  bol te su neophodni analgetici i fizikalna terapija, a nekada i psihoterapija zbog socijalnih poremećaja do kojih dovodi bizaran položaj glave. Povremeno nošenje plastične "kragne" može biti korisno.

 Komentari: 1 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar