Ocenite:
  • 57
(3.18 / 57)

Tikovi

Tik je brz, nevoljan, besciljan pokret, koji se ponavlja uvek prema istom obrascu. Motorni tikovi mogu biti praćeni fenomenom nevoljne vokalizacije (ispuštanjem zvukova ili reči). Tikovi se mogu pojačati u uslovima stresa, buke, psihičke napetosti i primene lekova koji deluju stimulativno na centralni nervni sistem.

Većina tikova malo je primetna i javljaju se u kraćem razdoblju života deteta - takvi tikovi najčešće sami i nestanu. Roditelji ih često mogu povezati s promenom u životu koja je uzrokovala stres, npr. polazak u vrtić, selidba ili dolazak brata/sestre. Najveći deo tikova prolazi samo od sebe, ali neki se pogoršavaju u anksioznim stanjima, umoru ili kod upotrebe nekih medikamenata.

Podela i klinička slika

Jednostavni motorni tikovi javljaju se u vidu iznenadnih, brzih kretnji pojedinačnih mišićnih grupa za šta su najbolji primeri trepkanje, pućenje usana, plaženje jezika, trzaji glave, “izvijanje” ramena, grimasiranje, škljocanje zubima itd. U malom broju slučajeva motorni tikovi proizvode samopovređivanje kod dece koja stalno grizu jezik ili usnu.

Složeni motorni tikovi, za razliku od prethodnih, se javljaju kao ponavljani obrasci kretnji koje uključuju veći broj mišićnih grupa. Deca koja imaju ovakvu vrstu tikova mogu ljuljati glavu s jedne na drugu stranu, ili je uporno okretati desno-levo. Veliki broj dece ima i kreveljenje, skakanje, ponavljano doticanje nekog dela tela, “njuškanje” predmeta ili dela tela, “tapkanje” nogama, izvijanje trupa. Dete može satima ispisivati isto slovo ili neku reč, ili može uporno cepati sveske ili knjige.

Jednostavni glasovni tikovi su takođe vrlo raznoliki: može se raditi o besmislenim zvucima koje dete ponavljano produkuje, ali može da se radi i o određenoj vrsti reči. Ovakav tip tikova se može dijagnostikovati u vidu nakašljavanja, “pročišćavanja” grla, šmrkanja, podvriskivanja, “pucketanja” jezikom. Nekada deca ponavljaju izraze poput “uh, uh” ili “eee”. Određeni broj dece u sklopu kliničke slike imaju i izgovaranje bezobraznih reči (koprolalija) dok druga deca uporno ponavljaju tuđe reči.

Oblik tika kod koga postoje, ili su postojali, složeni motorni tikovi i jedan ili više glasovnih tikova se naziva sindrom Gilles de la Tourette. Ovaj vid tik poremećaja je veoma onesposobljavajući za dete koje je obolelo, ali na sreću relativno retko se sreće u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Bolest se obično javlja između šeste i devete godine života i ima nasledan karakter. Ako jedan roditelj ima ovaj sindrom postoji 50% šanse da i deca naslede bolest.

Tikove nepravedno nazivamo “ nevoljni pokreti” jer oni nisu potpuno izvan kontrole pošto ih dete može odložiti na određeno vreme i po tome se oni razllikuju od neke druge vrste grčeva (npr. grčeva u toku epileptičkog napada). Deca koja imaju tikove su sposobna da ih obuzdavaju i satima, ali nakon toga dolazi do naglog pogoršanja, pa oni postaju jači i duže traju.         

Prolazni motorni tikovi se javljaju više puta dnevno gotovo svakog dana tokom najmanje četiri nedelje, ali ne duže od 12 meseci. Početak je uvek pre 18. godine. Prolazni motorni tikovi su u najvećem broju slučajeva i jednostavni, tj. zahvataju samo određenu grupu mišića. Prolazni tikovi su u većini slučajeva psihogenog porekla što znači da nastaju kao posledica stresa ili nekog drugog psihičkog uzroka. Obično se pojačavaju u toku nekog konflikta, a skloni su i spontanom vraćanju kliničke slike. Lečenje prolaznih motornih tikova u blagim slučajevima nije potrebno, dok se u težim slučajevima mogu primeniti tehnike relaksacije, antistres programi, autogeni trening i psihoterapija (razgradnja emotivnih problema koji su prouzrokovani tikovima).

Hronični motorni tikovi su, u stvari, sindrom Gilles de la Tourette koji smo već opisali. Kod njih se u preko 50% slučajeva nalaze EEG nenormalnosti i dopaminski poremećaji (poremećaj u lučenju hemijski supstanci u mozgu).

Lečenje

Ukoliko tik ne traje duže od mesec dana, nije potrebno potražiti posebnu stručnu pomoć, a roditelj može detetu pomoći da nauči tehnike relaksacije i prevladavanja stresnog događaja. Tik poremećaji se leče na više načina. U svakodnevnoj kliničkoj praksi su najčešći medikamentozni, psihoterapijski i reeduakaciono- psihomotorni način lečenja (vežbama). Lečenje hroničnih motornih tikova se sastoji u davanju lekova kao što su dopaminski antagonisti (Haloperidol) ili triciklički antidepresivi (Imipramin) ili psihostimulansi (Metilfenidat) uz obavezan dodatak  psihoterapije i vežba relaksacije.

 Komentari: 3 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Bolesti nervnog sistema (Neurologija)