Svrha Joge

Još od pamtiveka, ljudi su koristili tehnologiju joge u razne svrhe. Međutim, ono što je održalo popularnost joge hiljadama godina, nije bilo koja svrha koju bismo jogi mogli da pripišemo, već upravo potreba za jednom od osnovnih svrha  življenja. Radi se o večnoj žudnji da se vratimo u prirodno stanje balansa, posebno sada kada nas je savremeni način života toliko udaljio od njega.

Kada je u pitanju glavna svrha Joge, stvari su više nego proste, samo ako umemo da zauzmemo korektan stav. Naravno, ovde se najmanje misli na telesni stav, ili asane. Bez obzira na to što je telo osnova za proces pročišćenja i razvoja, istinski ključ uspeha je u stanju uma. Naime, mirno stanje uma je centralna svrha joge, budući da odatle izvire osećaj neizmernog ispunjenja i stapanja ( samadhi na sanskritu). Ostaje pitanje kako da relaksiramo um, što je preduslov za njegovo smirenje?

Prvo, potrebno nam je da steknemo sposobnost da budemo beskrajno strpljivi i milostivni prema slabostima tela i uma. To je jedna od prvih lekcija koju nas joga uči. Bez toga, izbegavaćemo da se suočimo sa istinom o stvarnom stanju našeg psihofizičkog zdravlja. Dakle, pored strpljenja treba nam i sposobnost da budemo iskreni prema sebi. Ukoliko nismo iskreni prema sebi, pomislićemo da je sa nama sve u redu, da nam ne treba korenita promena. Biti iskren prema sebi nije nimalo lak zadatak. Nekima je to nesavladiv problem. Ali , sve se može kad se hoće, tu je moć joge.

Drugo, treba da naučimo da dišemo prirodno i slobodno. Tu nam svakako neće pomoći sve silne pranayame ( kontrola disanja) koje su jogiji izmislili za specifične svrhe. Kada je u pitanju autentično slobodno disanje, najvažnije je da naučimo (ponovo) da koristimo dijafragmu u svom punom obimu pokreta, a posebno pri izdahu. Usput, potpun neusiljen izdah je ključ za jaku i opuštenu dijafragmu i abdomen, kao i za dominaciju parasimpatičkog nervnog sistema ili relaksacionog odgovora. Tek kada smo u stanju da potpuno izdahnemo, možemo da iskoristimo prirodnu pauzu („mistični“ deo disanja), ili kumbakha jezikom joge, da se potpuno opustimo i dotaknemo iskonsku tišinu. Zatim, ostaje nam da naučimo kako uzdah da se "rodi" spontano, iz tišine, što je prirodno otvaranje. Dakle, potrebno je da se unese dah života i ljubav prihvatanja istine da smo živa bića. Ovo je bazična svrha disanja i siguran put za oslobađanje izdaha od nesvesne voljne kontrole. Tako stvaramo uslove da mir uma nastupi sam od sebe.

Treće, neophodno je da naučimo da ostanemo prisutni iz trenutka u trenutak u sadašnjem trenutku. Svakako, ovo je jedna od najtežih stvari na svetu. Otud, mudri ljudi su smislili nebrojene meditativne tehnike, metode i joge kao rešenje za taj veliki izazov. Mogli bismo da se pitamo zašto je neophodna takva vrsta budnosti i šta ako nismo dovoljno budni? Pre svega, bez budne pažnje počećemo da se uspavljujemo i  hipnotišemo sećanjima iz prošlosti i fantazijama o budućnosti. Tako gubimo moć da uvidimo šta se stvarno dešava i da adekvatno odgovorimo na realnu situaciju. Umesto da jasno vidimo trenutnu realnost i da se bavimo njome, mi nastavljamo da vidimo ono što je bilo, prošlost, ili ono što bi moglo da bude u budućnosti. Drugim rečima, nastavljamo da reagujemo na trenutna dešavanja kao da su verne reprize našeg prošlog, obično traumatskog, iskustva ili usud našeg zloslutnog predviđanja budućnosti. To ne samo da uznemirava naše telo, emocije i um, to kreira i samoostvarujuće proročanstvo za sve ono što nam se ne sviđa i od čega okrećemo glavu. Zato, probudimo se!

Ovde je najbolje da završim i kažem vam kako će se zvati nastavak. Za mene je logično da se zove „kako do smirenog uma“. Do tada, očekujem vaše komentare.

Predrag Gnjatić - Sidhasana Yoga Studio.