Uzročnik oboljenja je Sarcoptes scabiei var.
hominis koji pripada rodu Sarcoptes iz familije Sarcoptidae. Odrasla ženka je
dugačka 0,4 a široka 0,3 mm, dok je mužjak manjih dimenzija, dužine 0,2 a
širine 0,14 mm. Oplođena ženka buši kanale (ductuli) u rožnatom sloju epiderma
i u njima odlaže dnevno 3-4 jaja. Larve se izlegu za 4-5 dana i kroz stvorene
otvore izlaze na površinu. Za potpuni razvoj odraslog parazita je potrebno oko
3 nedelje. Mužjak živi na površini kože i ugine ubrzo posle oplođenja ženke.
Kod nekomplikovanog scabiesa na obolelom se nalazi oko 12 parazita. Van
čovečjeg tela uzročnik scabiesa ugine za oko 5-7 dana, a za desetak minuta na
temperaturi od 50°C.
Infekcija nastaje dužim
kontaktom sa bolesnom osobom (spavanjem), ili kontaktom sa garderobom ili
posteljinom obolelog. Zbog toga je bolest najčešće porodična ili grupna u uslovima
kolektivnog smeštaja. Oboljenju pogoduju loši uslovi življenja (zbijenost,
neadekvatna higijena, loši socijalno-ekonomski uslovima, niska opšta i
zdravstvena kultura). Bolest je česta u ratnim i posleratnim uslovima i u
uslovima većih elementarnih nepogoda (poplave, zemljotresi).
Klinička slika
Klinička slika bolesti je
polimorfna. Inkubacioni period je duži kod prve infekcije (2-6 nedelja), a
kraći kod ponovne (1-3 dana). Posle ovog perioda javljaju se vidljive promene
na koži. Bolesnici su zarazni i u inkubacionom periodu.
Patognomoničan subjektivni
simptom je svrab, naglašeniji noću, ili pri boravku u toploj prostoriji.
Morfološki patognomonične promene su kanalići (ductuli, vijugavi,
sivkasto-mrki, oblika latiničnog slova S, dugi do 15 mm, na čijem se kraju
nalazi sitna vezikula ili pustula). Na koži se takođe vide i papule, vezikule,
erozije, kruste, brojne tačkaste ekskorijacije, i česta sekundarna
piodermizacija. Kanalići su posledica direktnog delovanja parazita, dok su
papule i vezikule posledica alergijske senzibilizacije na antigene parazita.
Predilekciona mesta za pojavu promena su koža trbuha, gluteusa, butina,
laktova, ručje, interdigirtalni prostori, abdomen, prednji zid aksila,
perimamilarna regija, koža skrotuma i korpusa penisa. Promene su simetrične.
Koža lica, vrata i leđa je kod odraslih najčešće pošteđena. Kod male dece
promene se mogu razviti na čitavoj koži, a karakteristična je zahvaćenost kože
dlanova i tabana.
Scabies često može biti
sekundarno piodermizovan (diseminovani folikulitis, impetigo, furunkuloza).
Takođe može doći i do ekcematizacije. Noduli scabiei predstavljaju perzistentne
čvoriće do veličine zrna graška, mrke boje, praćene jakim svrabom.
Najverovatnije su posledica hipersenzitivne reakcije na antigene partikule parazita.
Nisu znak aktivnosti bolesti i nisu kontagiozni, mogu se zadržati izvesno vreme
po izlečenju scabiesa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu
epidemiološke anamneze i kliničke slike a potvrđuje se mikroskopskim
dokazivanjem parazita u kožnim promenama.
Lečenje
Oboljenje je izlečivo pod
uslovom da se lečenje pravilno sprovede. Obavezno je istovremeno i na isti
način lečenje svih osoba koje su u kontaktu sa obolelim, bez obzira da li i kod
njih postoje promene ili ne. Lečenje se sprovodi aplikovanjem antiskabioznih
(preparati sumpora, benzil benzoat, permetrin) preparata na kožu čitavog tela.
Rublje, odeća i posteljina se moraju iskuvati ili hemijski očistiti.
Komentari: 14 |