Strije

Strije su linearne, crtaste atrofije kože. Relativno su česta pojava, češće kod osoba ženskog pola. Čak 60-70% devojčica i 40-50% dečaka u pubertetu “dobija” strije, a 70-90% žena u trudnoći (striae gravidarum) i to najčešće pred kraj drugog trimestra.

Strije nastaju na mestima gde se koža najviše rasteže (striae distensae), ali pored rastezanja kao mehaničkog faktora značajno mesto zauzimaju i hormoni i to glukokortikoidi (u fiziološkim stanjima kao što su pubertet i trudnoća i patološkim npr. Kušingov sindrom, povišen je nivo glukokortikoida). Naime, oni blokiraju sintezu kolagena u fibroblastima i epidermalnu proliferaciju.

Vremenom se klinička slika menja. U početku su to crveno ljubičasti linearni areali atrofične kože širine nekoliko milimetara i različite dužine, paralelno raspoređeni i to simetrično. Vremenom postaju žućkasto ljubičasti, a na kraju sedefasti. Strije koje nastaju u pubertetu su obično u predelu nadlaktica, krsnoj (lumbosakralnoj regiji) i iznad kolena. Kod devojaka i na dojkama. U trudnoći se najčešće javljaju na stomaku, bedrima i dojkama. U endokrinim poremećajima na stomaku, zadnjici i butinama.

Za sada efikasna terapija za potpuno uklanjanje strija ne postoji. Doduše ove promene postaju manje vidljive, ali su i dalje prisutne. Kreme sa pigmentima koje toniraju kožu čine da strije postaju manje uočljive, ali ih ne otklanjaju. Zato je vrlo bitna prevencija.

Nošenje pojasa u trudnoći može ublažiti nastanak strija Vežbanjem se pojačava muskulatura, naročito stomaka. Redovna nega i masaža tela u smislu utrljavanja krema naročito sa kolagenom i vitaminom E uz “štipkanje i gnječenje” kože od zadnjice preko bokova do trbuha, dva puta dnevno. Hidromasaža tušem tokom tuširanja (naizmenično toplom i hladnom vodom)
Kontrolisana upotreba kortikosteroida (kako sistemskih tako i lokalnih), naročito u genitokruralnoj regiji gde je koeficijent apsorpcije najveći.