Stres - Živite duže i bolje

Stres je pojam koji se danas koristi u širokom ali i veoma nepreciznom značenju. Stanja straha i neizvesnosti, bolest i tragični događaji u porodici, materijalna ugroženost, nesigurnost na poslu, produženi fizički napor, izloženost neke osobe ekstremnim temperaturama, buka, nesanica i gladovanje, ali i situacije koje nose krajnju radost i prijatnost, u principu se opisuju kao "stresne".

Da li će bilo koja od navedenih situacija biti stresna, zavisi od osobe koja je proživljava. Jednostavno rečeno, nabrojane situacije, ma u kojoj meri da ugrožavaju određenu osobu, stresne su isključivo pod uslovom da kod određene osobe izazivaju masu nespecifičnih psiholoških i telesnih reakcija. U slučaju da takve reakcije izostanu, može se reći da te osobe nisu pod stresom.  Bilo telesno ili psihički većina ljudi reaguje na gorenavedene stresne situacije. Većina, ali ne i svi. Reakcija na stres je individualna stvar.

Zato uzmite olovku u ruku, skala stresa je pred vama, pažljivo pročitajte opis navedenih stresnih situacija, zamislite ih i rangirajte misaone i telesne doživljaje tih situacija brojevima od 0 do 100. U odeljku "Ličnost i stres" otkrićete nešto više o sopstvenom reagovanju na stresne situacije.

Upravo od toga u dobroj meri zavisi kako će ličnost reagovati kada se nađe u stresnim situacijama. Ne samo empirijska istraživanja, već i svakodnevno iskustvo nesumnjivo pokazuju da introvertovane osobe sa labilnim vegetativnim sistemom ("slabim živcima") u stresnim situacijama lakše prevazilaze  strepnju, strah i depresiju. Nasuprot tome, ektrovertovane osobe zbog svojstava nervnog sistema teže savladavaju strahove i depresiju, pa pokazuju veću sklonost da pod određenim životnim okolnostima lakše oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja - ovo se posebno odnosi na osobe koje pripadaju "A" tipu ličnosti.

Cilj života je očuvanje njega samog. Čovekov biološki softver na različite načine obrađuje nagle i prolazne stresne događaje pa i situacije koje ga muče i iscrpljuju na duge staze. Čovek, na primer, na jedan način doživljava trajni rastanak sa osobom za koju je vezan, a na drugi način ostajanje u vezi sa tom istom osobom bez obzira "što je to bez veze". Govorimo, dakle o "akutnom stresu" kakve su situacije pod brojem 5, 6, 10, 12, 17, 22 u gornjoj tabeli i "hroničnom stresu" - kakve su sve ostale situacije.

Iznenadni doživljaj veoma neprijatne, averzivne, krajnje neprijatne ili krajnje prijatne životne situacije izaziva sledeće reakcije:
a. Mozak registruje opasnost i odmah šalje signal telu koje "otpušta" hormon pod nazivom kortizol.
b. Hormon mobiliše energiju.
c. Budnost (pažnja, vigilnost) se pojačavaju. Ubrzava se rad srca. Krvni sudovi se šire i skupljaju. Razmena materija u telu doživljava "zaokret".
d. "Zaokret" metaboličkih procesa (razmene materija u telu) ima cilj da energiju usmeri prema mišićima.
e. Opasnost je prošla.
f. Hormon "zatvara" sam sebe. Prelaskom u mozak, on "naređuje" telu da se odmori, što istovremeno označava i prestanak lučenja kortizola.
g. Organizam se vraća u pređašnje, uobičajeno stanje.

Dugotrajne stresne situacije kao što su stalne porodične teškoće, nerešivi poslovni problemi, nezaposlenost, usamljenost, deluju na sledeći način:
a. Mozak šalje telu signal da kortizol stupi u akciju
b. S obzirom na to da je stresna situacija dugotrajna, hormon kortizol i dalje se luči.