Ocenite:
  • 62
(2.6 / 62)

Status epilepticus

Status epilepticus (SE) se karakteriše epileptičnim napadom koji je tako produžen ili se tako često ponavlja da stvara fiksirano epileptično stanje koje traje, odnosno to je produženi napad ili više napada između kojih ne dolazi do oporavka.

Podela i klinička slika

Gran mal status (status epilepticus major, generalizovani tončko - klonični SE) - predstavlja jedno od najdramatičnijih i najurgentnijih stanja u medicini i definiše se kao jedan napad koji traje duže od pola sata ili više napada između kojih bolesnik ne dolazi svesti. Ukoliko se bolesnik osvesti između napada govori se o seriji napada. Međutim, i nekoliko velikih napada dnevno predstavlja urgentno stanje, jer lako može da preraste u SE.

Precipitirajući faktori mogu da budu nagli prekid antiepileptične terapije, uzimanje alkohola, infekcije ili unošenje konvulzivnih sredstava. SE je često prva manifestacija simptomatske epilepsije. Među najčešće uzroke navode se tumori, teške traume glave, vaskularni poremećaji, encefalitis i alkoholizam.
    
SE obično počinje serijom napada koji se javljaju sve češće. Trajanje pojedinih napada raste na 2-3 minuta, dok pauze traju 20 do 30 minuta. Tonična faza raste na račun klonične. (Tonična faza koja je zapravo trajna kontrakcija svih mišića obuhvata kratkotrajno savijanje trupa unapred, a zatim duže savijanje trupa unazad, podignute očne kapke i oči koje su okrenute naviše, naizmenično grčenje mišića jezika i donje vilice kada može doći do ugriza jezika, kontrakcije mišića grudnog koša i produžen ekspirijum što dovodi do stvaranja „epileptičnog krika" vegetativne fenomene: ubrzanje pulsa, povišenje krvnog pritiska, povećanje pritiska u bešici, proširenje zenica, bledu, a zatim cijanotičnu boju lica. Klonična faza počinje blagim drhtanjem i napreduje do snažnih kontrakcija i grčeva svih mišića tela i lica kao i vilice i jezika što dovodi do krvave pene u ustima). Postoji obilje vegetativnih poremećaja. Disanje može biti deprimirano osnovnom bolešću i lekovima koji se koriste za kupiranje SE, tahikardija (ubrzan rad srca) je veoma izražena, kao i hipertenzija (povišen krvni pritisak), zenice su midrijatične (raširene), postoje hipersalivacija (povećana izlučivanje pljuvačke), i traheo-bronhijalna hipersekrecija. Moguć je i edem pluća. Mišićna aktivnost i poremećaj vegetativnog sistema dovode do hiperpireksije i moguće mioglobinuruje. Nastaju metaboličiki poremećaji.

Koma, prava ili vigilna, može trajati satima po prestanku napada, a doprinose joj i antikonvulzivni lekovi i osnovna bolest. Ređe se status završava konfuznim ili sumračnim stanjem.

Prognoza zavisi od etiologije i terapijskog pristupa. Smrtnost je velika oko 6-8%. Uzroci letalnog ishoda su osnovna moždana bolest, cirkulatorni kolaps i zastoj disanja.
 
Pti mal status (status epilepticus minor):
  • Apsans status-klinički se najčešće manifestuje pomućenjem svesti do izraženog konfuznog stanja kada je bolesnik u stuporu. Ređa je pojava automatizama, fuge, anksioznosti ili manično-depresivnog stanja. Ovakva stanja mogu trajati satima, danima ili nedeljama.
  • Mioklonični generalizovani status-manifestuje se ritmičnim, ponovljenim, generalizovanim mioklonizmima (kratkotrajne kontrakcije mišića) praćenim odgovarajućim promenama na EEG-u.
  • Džeksonov status (SE focalis Jacksoni, parcijalni somatomotorni status)-predstavlja ponavljane Džeksonove napade koji mogu trajati satima ili danima. Svest je očuvana, mada budnost može ponekada da bude i smanjena.
  • Psihomotorni status-manifestuje se dugotrajnim automatizmima, fugama ili psihozom.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, anamnestičkih podataka o ranijoj epilepsiji i EEG-a (elektroencefalografije).

Lečenje

Kod svih vrsta SE suvereno sredstvo je diazepam (bensendin, apaurin, valium), koji se daje intravenski, ne brže od 5mg/min zbog depresivnog dejstva na centar za disanje. S obzirom da je diazepam i veoma snažan miorelaksans mora se voditi računa da omlitavljen jezik ne zapadne u ždrelo, zato glavu bolesnika treba okrenuti na stranu i eventualno fiksirati jezik. Injekcije diazepama mogu se ponavljati na pola sata do prekidanja statusa. Efekat diazepama je kratkotrajan. Dugotrajan efekat se postiže paralelnom primenom fenobarbiton natrijuma.

Ni jedan slučaj ES koji se ne prekine posle opisanog načina lečenja u prvih pola do jednog sata, ne bi se smeo lečiti bez uslova za renimaciju. U ovakvim slučajevima najbolje je bolesnika odmah intubirati i uvesti u narkozu. Ostale neophodne mere su oslobađanje disajnih puteva aspiracijom, borba protiv kolapsa i moždanog edema, nadgledanje kardiovaskularnog aparata i primena kardiotonika kada je to potrebno, korekcija vodeno-sonog balansa i drugo.
 
 

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar