Status asthmaticus

Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem. Napad gušenja može da progredira u akutni teški napad i zbog toga je značajno prepoznati preteći teški napad, kako bi se blagovremenom energičnom terapijom prekinula kriza gušenja. Bolesnik ne može da izgovori rečenicu u jednom dahu, respiratorna frekvenca je veća od 28/minuti, nastaje cijanoza ( modrilo), znaci zamora disajnih mišića, tahikardija (ubrzan rad srca preko 110/minuti), sistolni paradoks - pad sistolnog pritiska u inspirijumu preko 10 mmHg.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i objektivnog pregleda (tiha pluća, respiratorna frekvenca, tahikardija).

Lečenje

Kod akutnog teškog napada astme cilj lečenja je da se spreči smrtni ishod, otklone teški simptomi, popravi plućna funkcija do najboljeg mogućeg nivoa i spreči eventualno ponovno pogoršanje. Daju se kiseonik, zatim visoke doze beta-dva agonista pomoću aparata za inhalaciju (salbutamol). U početku lečenja teškog napada inhalacije se ponavljaju na 30 minuta. Sistemski kortikosteroidi su neophodni za lečenje teške astme. Teški napad zahteva brižljivo praćenje vitalnih znakova i stanja opstrukcije. Mehanička ventilacija neophodna je kad sve metode lečenja ostaju bez uspeha. To je jedini način da se spreči mogući letalni ishod.