Intervjui

stetoskop.info Intervjui

Ocenite članak:
52	(3.04 / 52)

Statini - Moćno oružje u borbi protiv srčanih bolesti

Autor: dr Bojan Jovanović

statini-moćno-oružje-u-borbi-protiv-srčanih-bolesti

Do pre desetak godina naučnici su samo pretpostavljali da bi očuvanje normalnog nivoa holesterola u krvi možda dovelo do smanjenja rizika od nastanka aterosklerotskih procesa i kardiovaskularnih komplikacija. Danas 56% svih uzroka smrti dešava se zbog ateroskleroze, a preko 85% invaliditeta su posledica infarkta i moždanog udara.

Da bi se holesterol držao pod kontrolom, najčešće je dovoljna samo dijeta. U ozbiljnijim slučajevima, međutim, treba pribeći terapiji lekovima koji imaju dvostruki efekat: snižavaju nivo holesterola i istovremeno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Lekovi protiv povišenog holesterola prepisuju se tek nakon opšte procene zdravstvenog stanja pacijenta. To znači da nije važan samo nivo holesterola nego i celokupna klinička slika pacijenta. Takođe, lekari preporučuju da se sa daljom terapijom nastavi čak i kada se nivo holesterola vrati u normalu. Holesterol nije naivna stvar i njegov povišeni nivo se vrlo brzo vrati na opasnu granicu koja ugrožava vaše zdravlje. Ukoliko je nivo holesterola u krvi između 175 i 200 miligrama, treba pripaziti na ishranu kako holesterol ne bi skočio iznad granica normale. Nivo između 200 i 240 smatra se umereno rizičnim, a preko 240 visokorizičnim. Da bi se preduzela terapija lekovima, pored nivoa holesterola, važno je da se proceni da li postoji opasnost od eventualnog infarkta i kolika je ona. Tek na osnovu tog parametra lekar procenjuje da li treba započeti sa terapijom. Ishrana igra veoma važnu ulogu u očuvanju normalnog nivoa holesterola, a namirnice poput masnog mesa, butera ili različitih vrsta sireva (osim mladog) glavni su krivci za njegov povišen nivo. Holesterol se može sniziti ishranom bogatom voćem, povrćem i žitaricama. Da bi se održao normalan nivo holesterola, treba izbegavati masnu i visokokaloričnu hranu i pušenje. Prevencija nastanka povećanog holesterole je najbitniji faktor u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti. Prvi korak u tome je edukacija i pravovremena informisanost. Akciji pod nazivom 'Nedelja borbe protiv holesterola', u organizaciji Hemofarm Koncerna, poslovne jedinice u Nišu, prisustvovali su najeminentniji stručnjaci koji se bave ovom problematikom.

Holesterol je jedan od najbitnijih faktora za ishemijsku bolest srca. Poznato je da se 2/3 ove supstance sintetiše u jetri i oduvek je postojala težnja da se blokiranjem sinteze u organizmu, smanji njegova koncentracija i na taj način snizi nivo rizika koji povišen holesterol sa sobom nosi. Pokušaji su uspeli sedamdesetih godina prošlog veka, ali je bilo potrebno da protekne čitava decenija da bi se otklonile neželjene pojave koje je uzrokovao prvi statin i da se započne sa njegovom primenom u kliničkoj praksi. Danas na tržištu imamo nekoliko statina, a studije su pokazale da oni pored uticaja na snižavanje holesterola, utiču i na pad stope mortaliteta i morbiditeta. Indikacije za primenu ove grupe lekova spadaju u domen primarne i sekundarne prevencije. Empirijski posmatrano potrebno je pravilno koristiti ove lekove, kako bi se obezbedila njihova potpuna i pravilna iskorišćenost, a sa druge strane i dugotrajna bezbedna upotreba po bolesnika. Stavovi da se ovi lekovi koriste samo do postizanja nekih optimalnih, referentnih vrednosti ukupnog holesterola i drugih lipoproteinskih parametara su prevaziđeni, jer primena statina je prisutna i kod bolesnika koji imaju izražene aterosklerotske komplikacije - kazala je prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra u Novom Sadu.

Statini su lekovi koji se uglavnom upotrebljavaju kod dokazanih povišenih koncentracija holesterola u krvi, i to posebno LDL frakcije (tzv. loš holesterol). Ovi lekovi deluju tako što inhibišu enzim koji reguliše količinu holesterola, 3-hidroksi-3-metilglutaril-koenzim A. Danas se kao preporučena koncentracija holesterola (ukupni) uzima ona manja od 5,2 mmol/L. Među više grupa medikamenata koji se koriste u lečenju ovih poremećaja statini zauzimaju posebno mesto, a brojne studije pokazuju da se njihovom višegodišnjom upotrebom smanjuje broj obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti. S obzirom na to da u našoj sredini veliki broj stanovnika boluje od hiperlipoproteinemija, ili poremećaja metabolizma masti, primena medikamenata koji se koriste u njihovom lečenju dobija poseban značaj.

Najveći broj studija koji je sproveden na statinima je pokazao da u kardiovaskularnoj medicini značajno smanjuju morbititet i nepovoljne kardiovaskularne događaje. Osnovno pitanje koje se nameće je kada je potrebno dati statine pacijentu. Da li kada su samo prisutni faktori rizika ili kada već imaju koronarnu bolest koja se manifestuje procesom ateroskleroze. Nažalost, ne smo naše područje već i čitav svet, je zahvatila pandemija ateroskleroze, i ona se danas smatra daleko najčešćim uzrokom smrtnosti. Statini moćno snižavaju ukupni, a posebno 'loš holesterol' i trigliceride, a istovremeno povećavaju vrednosti 'dobrog holesterola', i na taj način se usporava ili, ako krene na vreme, zaustavlja proces ateroskleroze. Naš cilj je da pokažemo da su statini neophodni lekovi za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Oni se nalaze na našem tržištu, ali se nadamo da će u skorije vreme biti i na pozitivnoj listi, tako da ih pacijenti mogu dobiti i na recept - istakao je prof. dr Siniša Dimković, kardiolog KBC Zvezdara u Beogradu.

Prema nalazima novih istraživanja čak i osobe koje nemaju povišen holesterol mogu smanjiti rizik kardiovaskularnih bolesti (moždanog udara, koronarne bolesti, infarkta miokarda) uzimajući lekove za snižavanje koncentracije holesterola, u slučaju da kod tih osoba postoje i neki drugi rizici za spomenuta obolenja.Prema istraživačima, mnoge bi osobe trebale uzimati lekove za snižavanje holesterola. Ipak, ne slažu se svi s tom preporukom, pre svega jer cena takvog preventivnog lečenja ne bi bila opravdana. Spomenuta studija, sprovedena u evropskim zemljama, uključila je 10 000 bolesnika s prosečnim ili nižim holesterolom, a koji su već bili na terapiji visokog pritiska. Osim visokog pritiska, svi učesnici studije imali su barem još tri faktora rizika za srčanu bolest. Polovina bolesnika uzimala je statin, dok je druga polovina dobijala placebo. Istraživanje je prekinuto gotovo dve godine ranije od predviđenog, kada je postalo jasno da bolesnici koji primaju statin imaju daleko manje srčanih napada i infarkta. U grupu bolesnika koji su primali placebo zabeleženo je 154 kardiovaskularna incidenta, dok je u grupi koja je uzimala statine zabeleženo 100 takvih slučajeva, što je značilo smanjenje rizika za 36%.

Iznenađenje za autore bila je vidljiva razlika u grupama već u prvoj godini kliničkog ispitivanja. Verovalo se da je potrebno mnogo više vremena spomenutim lekovima da počnu delovati. Brz učinak lekova poljuljao je dosadašnje teorije o mehanizmima delovanja statina. Osim toga, nalazi ove studije poljuljali su teorije o građi normalnog holesterola. To proizlazi iz činjenice što je rizik srčanih bolesti smanjen nakon što je snižen holesterol koji je pre toga bio u normalnim granicama ili niži.

U razvijenim zemljama 56% svih smrtnih slučajeva dešava se zbog ateroskleroze. Preko 70% hospitalizacije su uzrokovane ovim problemom, a preko 85% invaliditeta posledica su infarkta miokarda i šloga. Mislim da je ovaj problem u našoj zemlji potcenjen i da nismo imali vremena, volje i novca da ga dovoljno dobro sagledamo. Mnogo toga se može pozitivnog uraditi ako shvatimo da je uzrok infarkta, šloga, gangrene, upravo aterosklerotski proces. Čini mi se da u javnosti postoji dvolična slika kada se radi o ovoj bolesti. Stalno lekari govore kako se radi o finim promenama na krvnim sudovima, koje su prouzrokovane starenjem, a onda čovek odjednom dobije moždani udar i nemožemo mu ništa, a zanemarujemo činjenicu da je 70% slučajeva šloga zasnovano na procesu ateroskleroze arterija koje ishranjuju mozak, i da je 80% tih promena hirurški lečivo. Međutim, i posle procesa revaskularizacije, bilo da se radi o dilatacijom ili baj-pasom, pacijent je otklonio samo jedno ishemijsko žarište, i ostaje kandidat za nastanak drugih aterosklerotskih komplikacija u organizmu. Samo se preventivnim programom, koje su razvijene zemlje sprovele, smrtnost od kardiovakularnih bolesti znatno smanjuje. Ja mislim da smo mi prva ili druga zemlja u Evropi, zavisno po kojim se kriterijumima posmatra, po broju ishemijskih događaja i perifernih ishemijskih lezija, u smislu gangrene. Glavni rizik faktori su stres i nepravilna ishrana. Do pre nekoliko godina nismo imali ni jedan lek koji sprečava aterosklerozu, osim što smo znali da aspirin sprečava trombotične komplikacije, tako da je upotreba statina izazvala pravu revoluciju u lečenju kardiovaskularnih bolesnika - navodi prof. dr Đorđe Radak, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti na Dedinju .

Jedna studija je pratila primenu statina kod osoba starijih od 70 godina i pokazala da ovi lekovi imaju pozitivne rezultate, i da ih treba koristiti i u prevenciji. Bolesnici koji su imali srčani napad, a uzimaju statin, imaju znatno manje sekundarnih srčanih udara, bez obzira na nivo holesterola. Na temelju ovog nalaza smatra se da statini možda imaju još neke mehanizme delovanja kojima smanjuju rizik srčanih napada. Studije pokazuju da su oni vrlo efikasni i bezbedni. Primena statina je proširena na niz drugih bolesti, na primer kod bolesnika koji su već imali neku manifestaciju ubrzane ateroskleroze, ili kod metaboličnog sindroma, šećerne bolesti...

Šećerna bolest je sama po sebi kardiovaskularni faktor rizika i tu često dolazi do poremećaja metabolizma masti. Ove godine su izašle preporuke za korišćenje statina kod bolesnika sa šećernom bolešću. Oni su apsolutno indikovani za sekundarnu prevenciju kod dijabetičara koji već imaju problem sa kardiovaskularnim sistemom. Krucijalna je i indikacija za primarnu prevenciju, jer je poznato da koronarne komplikacije kod dijabetičara počinju vrlo rano čak i 12 do 15 godina pre manifestacije bolesti. Najnovija studija engleskih lekara pokazuje da 15% novootkrivenih dijabetičara tipa 2, već u startu ima koronarnu bolest. Zato su statini kod njih indikovani još u primarnoj prevenciji. Vrlo bitno je da kada počnete da koristite statine, morate da ih upotrebljavate dovoljno dugo da bi ste izbegli poremećaj metabolizma masti. Nema potrebe za čestim kontrolama enzima jetre, usled upotrebe statina, kako se ranije smatralo. Naša ideja je da statine uvedemo u indikacije za sekundarnu prevenciju, odnosno u slučajevima gde obolenje već postoji. Za primarnu prevenciju postoje razne varijante. Jedna od njih je da ona postoji na nivou dogovora lekara i pacijenta. To znači da je lekar obavezan da objasni pacijentu koji je rizik po njega, ako uđe u problem sa povećanim holesterolom i trigliceridima, a na bolesniku je da odluči da li hoće da koristi statine u procesu sprečavanja ateroskleroze i da ih u tom slučaju kupi pošto se ne nalaze na pozitivnoj listi. Čak i razvijenije zemlje ne mogu za primarnu prevenciju da obezbede lekove iz fonda zdravstvenih osiguranika, već se samo medikamenti za sekundarnu prevenciju mogu dobiti na teret budžeta fonda. Tako da svako ko preventivno želi da koristi statine, naravno u dogovoru sa svojim lekarom, može da ih kupi u apoteci, a mi se nadamo da će se za sekundarnu prevenciju oni i kod nas ubrzo naći na pozitivnoj listi i da će ih bolesnici moći dobiti na recept - zaključuje prof. dr Slobodan Micić, endokrinolog, dopisni član SANU.

Statini kod nas nisu na pozitivnoj listi lekova, što znači da ih pacijent ne može dobiti o trošku zdravstvenog osiguranja. Ali preko mnogih udruženja i asocijacija lekari apeluju na to da se bar neki od lekova iz grupe statina nađu na ovoj listi. Bilo bi to od esencijalne važnosti za smanjenje kardiovaskularnih bolesti i stope mortaliteta.