Šta utiče na rano seksualno sazrevanje

Odsutni očevi uvek mogu očekivati da se na njih ospe paljba iz svih oružja: okrivljuju se i za prerano seksualno sazrevanje njihove dece, ali najnovija istraživanja ukazuju da geni, a ne odsustvo oca, mogu biti ključni faktor u tome.

Nekoliko studija pokazuju da u porodicama u kojima nedostaje biološki otac, deca rano dostižu seksualnu zrelost, imaju prvo seksualno iskustvo u prvim tinejdžerskim godinama i, najverovatnije, postaju roditelji u najranijoj mladosti - često kao stariji maloletnici.

Da li je to rezultat stresa zbog odsustva oca u porodici, ili zbog činjenice da samohrana majka ne može biti autoritet kao što mogu oba roditelja - tema je žestoke debate među psiholozima, lekarima i genetičarima.

Profesorka Džejn Mendel, genetičar sa Univerziteta države Oregon u gradu Judžinu, pretpostavila je da bi geni mogli igrati veću ulogu nego što je do sada bilo poznato.

Zato je ona sa grupom saradnika, odlučila da istraži da li rođaci dece koja odrastaju bez biološkog oca pokazuju iste sklonosti.

Oni su proučili podatke koje je sakupio američki Nacionalni institut za proučavanje ponašanja mladih. Ekipa profesorke Mendel uporedila je 1.382 potomka koje su na svet donele žene u genetskoj vezi - bliznakinje, rođene sestre ili sestre od tetaka.

Sa majkama su razgovori obavljani svake godine između 1979. i 1994, a kasnije svake dve godine.
Deca su, takođe, intervjuisana kad su napunila 14 godina. Među ostalim pitanjima, našlo se i - kad su imala prvi seksualni odnos.

Istraživači su pronašli da, što su deca genetski bila bliskija, gotovo da su u istom uzrastu imala prvo seksualno iskustvo - bez obzira na to da li su odrastala uz oca ili bez njega. Na polno sazrevanje i vreme prvog seksa daleko više utiče genetika nego prisustvo ili odsustvo oca - zaključili su oni.

Genetičar Brus Elis sa Univerziteta Arizona u Tuksonu, smatra da istraživanja ne stvaraju model kontrole niti okruženja - jer deca sestara odrastaju u različitim porodicama, niti gena - pošto deca sestara poseduju samo 12.5 odsto njihovih gena.

U isto vreme, Džej Belski, psiholog sa Birkbek Univerziteta u Londonu, tvrdi da istraživanje Mendelove ne uzima u obzir kako geni i okruženje deluju u kombinaciji.

Profesorka Mendel se slaže da genetska objašnjenja, kao i ona u vezi sa okruženjem, često deluju zajedno, i dodaje da roditelji koji prenose određena genetska ponašanja, takođe, mogu da ih prenose i na društvena ponašanja.