Šta je to sportski tip?

Definicija konstitucije sportiste je dosta kompleksna zbog nekoliko faktora koji direktno utiču na njegova morfološka, fiziološka, biohemijska imuno – biološka i psihička svojstva. Sama reakcija organizma  kao celine na različite nadražaje odnosno ponašanje u raznim životnim i radnim situacijama čini skup svih morfoloških, fizioloških i psihičkih svojstva koji daju karakter konstituciji sportiste odnosno predstavljaju fenotip koji nastaje kao simbioza određenog genotipa koji je pod uticajem komleksa spoljašnjih faktora. Mnogi autori su često identifikovali pojam genotipa sa konstitucijom. Međutim pojam konstitucije je daleko širi i plastičniji i sama  mogućnost formiranja  u uslovima sredine u kojoj osoba živi, pod dejstvom načina života, rada i vapitanja upućuje nas da na konstituciju sportiste fundamentalni uticaj ima unutrašnji i spoljašnji faktori čovekovog razvoja.

Kad govorimo o konstituciji ne možemo da odvojeno govorimo o tipivima muškaraca i žena jer konstitucionalni tipovi su nezavisni od polova, i sve vrste tipova srećemo kod oba pola. Takođe ne postoji posebno  konstitucija pojedinih uzrasta jer dete se veoma brzo u svom razvoju menja pa tek  posle 10 – te godini imamo prvu diferencijaciju pojedinih tipova da bi se definitivni konstitucionalni tipovi odraslog formirali posle 20.godine.

Kod starijih osoba konstitucionalni tipovi se menjaju prvenstveno u pravcu funkcionalne komponente.

Klasifikaciju pojedinih konstitucionalnih tipova možemo sagledati  subjektivnom metodom  gde dominira posmatranje i ocena pojedinih svojstava, a drugi metoda je objektivan gde dominira merenja pojedinih svojstava i njihova upoređivanja. U suštini najbolje je koristiti obe metode.

Ako uzmemo primer da posmatramo telesnu konstituciju samo prema morfološkim kriterijumima, dolazimo do zaključka da ova klasifikacija ima dva izrazito suprotna tipa, gde sa jedne strane preovladava visina (uzdužna dimenzija) a kod drugog širina (poprečna) tela. Postoji i srednji tip kod koga nema dominantnosti ni jedne od naznačenih morfoloških osobina.

Prema različitim autorima, posmatrana su dva parametra (visina i širina tela):

Znajući da se retko sreću ljudi koji imaju osobine isključivo jednog tipa, u većini slučajeva postoji mešavina različitih tipova, sa preovladavanjem osobina nekog od njih kod svakog pojedinca.

Imajući sve ovo u vidu postoje mnogo klasifikacija konstitucionalnih tipova, a mi ćemo obraditi one koje najčešće srećemo u sportsko –medicinskoj praksi.

Sve osobe klasifikuje u sledeće konstitucionalne tipove

Ujedno je dao i podelu uzimajući u obzir psihička svojstva i reakcije pojedinih osoba na

PIKNIK – rast je srednji ili nešto niži, telo je široko u odnosu na telesnu visinu, postoji sklonost ka gojenju. Potkožno masno tkivo izraženo, muskulatura slabije razvijena. Širina ramenaje osrednja grudni koš i trbuh su široki ,trbuh je veliki a relativno kraći grudni koš ga levkasto pokriva. Ruke kratke i široke i deluju često kao debele. Lice je široko i gojazno, a vrat kratak i uvučen među ramena.

LEPTOSOM – dominantna je visina, a svi ostali parametri obima i širine a time i čitavog tela su mali. Težina ispod prosečne  osobe ovog tipa su mršave, vike, gracilnog skeleta, uzanih ramena, dok je grudni koš dug uzan aod napred put nazad pljosnat te je epigastrični ugao oštar. Mišići kao iudovi dugi i tanki.lice izduženo, nos dug i uzan , brada slabo izražena,a vrat tanak i dug.

ATLETIK – obićno srednji ili viši rast jak skelet reljefna muskulatura.Ramena široka grudni koš snažan, širok i isturen,sa pravilnim epigastričnim uglom (oko 90%).Na trbuhu naglašena muskulatura i uvučena,lice izraženo sa snažnom donjom vilicom,vrat dovoljno dug i snažan. U celini radi se o tipu koji pripada tkz.jakim ljudima.

CIKLOTIMI – osobe koje su orjentisane prema spolja (ekstravertirani). To su ljudi prirodni, realni, socijalni, aktivni i preduzimljivi. Ne vole apstrakne stvari.

ŠIZOTIMI – osobe orjentisane prema unutra (intravertirani), teško se prilagođavaju okolini, povlače se rado u sebe i vole apstrakne stvari.

Sheldon polazi od organskog sistema i to od ektoderma, mezoderma i endoderma pokazujući različitu tendenciju rasta.

Ova tri embrionalna lista  u suštini određuju klasifikaciju  suštine razvoja pojedinih tkiva. Procena se vrši na osnovu dominantnih karakteristika koja su karakteristična za određenu komponentu. Po Šeldonu postoje pet telesnih zona i to:

U ove pet zone postoji posebne karakteristike koje ukazuju na pripadnost jednog od tri konstitucionalnih tipova. Stepen pripadnosti pojedine zone označava se skalom od 1 do 7.
Ako građa u potpuonsti pripada jednoj zoni obeležavamo na skali brojem 7, ili pak ako ima minimalna obeležja na skali obeležavamo sa brojem 1.
Sportski tip veslača
Određivanje po Šeldonu je veoma komplikovano, jer osnov njegove origalne metode je fotogafiski snimak sa tri strane prednja, zadnja i sa strane. Na fotografijama se vrši 17. mernja određenih parametara čija se veličina izrazi u % visine tela. Definitivan somatotip rezultira iz ocena dobijenih iz ovih posmatranja i merenja. Zbog komlikovanosti merenja i sam Šeldon je napustio svoju originalnu metodu i malo je modifikovao.,i sada se ona dosta koristi posebno kod američkih antropologa.

ENDOMORFNI tip karakteriše se zaobljenim kosturom, slabe muskulature većom telesnom masom sa izraženim masnim tkivom.Lice je okrugl vrat kratak i debeo trup dug  i širok, trbuh povećan,a ekstremiteti kratki i debeli. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 7 – 1 – 1.

MEZOMORFNI tip se karakteriše snažnom telesnom građom jakim kosturom ijakom imasivnom muskulaturom. Lice je dugo sa izraženim kostima. Vrat je dug isnažan a ramena široka. Grudni koš snažan i širok i nadvisuje volumen trbuha. Ekstremiteti su dobro razvijeni i snažni. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 – 7 – 1

EKTOMORFNI tip je vitke telesne građe nežan sa slabom muskulaturom. Lice  malo sa širokim čelom,vrat je dug i tanak i obično nagnut napred. Ramena su uska i opuštena. Grudni koš je uzak i plitak. Ekstremiteti su dugi i tanki,s adugim i tankim mišićima. Ovaj tip ima oznaku kod merenja 1 – 1 – 7

Oznaka 4 – 4 – 4 je mešani  tip gde su ravnomerno zastupljene sve karakteristike.

Ispitivanja koja su sproveli Cureton, Tomas i S. Riedman na studentima Springlied – skog koledža Šeldonovom metodom dali su sledeće rezultate:

Određivanjem konstitucionalnih tipova bavio se i Italijan PENDE koga smatraju ocem savremene moderne biotipologije. Osnov leži u piramidi sa četri njegove baze jer on ljude i svrstava u četri grupe. Prva strana predstavlja telesnu građu osobe, druga fiziološke karakteristike, a treća i četvrta intelegenciju osobe. Vrh ove piramide je sinteza ova četiri faktora.  Ova metoda je veoma dobra jer daje karakteristike jedne osobe što je i prednost određivanja konstitucionalnih tipova, ali ima jednu manu aparatura za ispitivanje je suviše skupa. Pende razlikuje četri konstitucionalna tipa i to:

Ove tipove nećemo detaljno opisati (retko je koristimo ) a suština je da se sva četiri tipa retko može naći kod jedne osobe.

Predstavlja klasifikaciju stare francuske (lionske) morfološke škole , ocenjuje konstitucionalne tiopove prema dominantnosti jednog od morfološko – funkcionalnih sistema:

Muskularni tip ima razvijene udove i veliku masu skeletne muskulature. Lice je pravouglog oblika sa vertikalnom dužom stranom i približno jednako segmentima – gornji ili cerebralni, srednji ili respiratorni i donji ili digestivni. Ruke su duge i sa izrazitim reljefom muskulature, a trup je pravouglog oblika i pravilnog odnosa između grudnog koša i trbuha.

Respiratorni tip ima srednji respiratorni segment lica izraženiji, romboidnog oblika, dugog ili širokog nosa i izbočenih jagodica. Brada je slabije naznačena, trup ima trapezoidni oblik s gore okrenutom bazom. Trbuh je slabo izražen.

Digestivni tip karakteriše izraženi trbuh i donji segment lica. Grudni koš je kratak i širok, a epigastrijum tup.

Cerebralni tip karakteriše vitkost celog tela, razvijeno čelo, lice trouglastog izgleda sa osovinom okrenutom gore. Oči su velike i žive, a nos i brada mali. Ističe se velika lobanja.

Hipokrat je prvi dao hipoteze četiri strukturalna elementa i organske građe tela po čijim se kvantitativnim varijacijama ljudi razlikuju jedan od drugoga. Galen je dalje razvio Hipokratovu hipotezu da se dominacija jednog postojećeg elementa manifestuje u različitosti temperamenata. Na osnovu toga postavljena je teorija o postojanju četiri temperamenta:

Sangvinični tip – je impulsivan i snažan sa postojanim osećanjima.

Koleričan tip  – je afektivan impulsivan sa snažnim postojanim osećanjima.

Flegmatičan tip – je slabih emocija, bez krajnosti, stabilan i uravnotežen.

Melanholični tip – tužnog raspoloženja mračnih misli i povučen u sebe.

Dosta kasnije Morgagani je uveo anatomsku osnovu, a u 19.veku, na osnovu antropoloških istraživanja Halle i Rostan postavljaju hiporezu konstitucionalnih tipova:

Posmatrajući zbirnu reakciju sposobnosti nervnog sistema kod čoveka konstatovali su da postoje:

Miran tip – odgovara flegmatiku ima izraženu inertnost kortikalnih procesa.

Živahan tip – odgovara sangviniku,ima dobro razvijene funkcije kortikalnih ćelija. Karakteriše se jakim procesom razdraženja i inhibicije, njihovom uravnoteženošću i lakim smenjivanjem.

Neuzdržljiv tip – odgovara tipu kolerika. Ima izražen jak proces razdraženja i inhibicije,ali sa preovladajućim faktorom razdraženja.To je snažan ali neuravnotežen tip nervnog sistema.

Slab nervni tip – odgovara tipu melanholik. Ima malu radnu sposobnost kortikalnih elemenata, a takođe i slab proces razdraženja i inhibicije, a procesi inhibicije preovladavaju.

Heath i Carter su pomoću somatometrije ocenili konstituciju prema Sheldonovoj klasifikaciji (najčešće se upotrebljava u somatometriji sportista). Od antropometrijskih varijabli koristili su: težinu, visinu, kožni nabor nadlaktice, kožni nabor trbuha, kožni nabor potkolenice, kožni nabor leđa, dijametar lakta, dijametar kolena, obim nadlaktice i podlaktice.

Konradova metoda određivanja konstitucije pokušava da utvrdi faktorski princip koji leži u formiranju konstitucionalnih tipova. Postoje primarna, sekundarna i tercijarna varijanta za formiranje tipova.

Konstitucija sportista po sportskim granama možemo posmatrati kao uticaj trenažnog procesa i sportskog treninga na konstituciju jedne osobe, kao i značaj konstitucije za neku sportsku granu. Sportska biotipologija izaključci koji se u vezi sa njom donose, imaju samo orjentacionalan značaj.

Ispitivanjem studenata Springfield –skog koledža koji se bave sportom (Cureton, Thomas), došlo se do sledećeg zaključka:

Sportski tip atletičara: sprinteri imaju atletsku konstituciju po Krečmreru ili mezomorfnoj po Šeldonu. Srednjeprugaši pripadaju leptosomu po Krečmeru, odnosno ektomorfnom konstitucionalnom tipu po Šeldonu. Dugoprugaši naginju ektomorfnoj konstituciji po izgledu, a endomorfnom konstitucionalnom tipu po visini. Skakači pripadaju leptosomnoj konstituciji. Bacači su snažne muskulature i kod njih preovladava atletski konstitucionalni tip. Višebojci su atletske konstitucije sa snažnom muskulaturom tela.

Sportski tip boksera:  u osnovi je atletska konstitucija kojoj se pridodaju ostali konstitucionalni tipovi.

Sportski tip fudbalera:  u zavisnosti od mesta u timu i konstitucija je različita. Golman ima snažnu muskulaturu tela (atletska konstitucija), spoljni igrači po konstituciji odgovaraju sprinterima. Međutim, moderan fudbal traži da fudbaler igra na svakom mestu u timu i oni teže jedinstvenom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip gimnastičara:  pripada atletskom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip košarkaša:  sve više se približavaju atletskom tipu po građi tela uz prisustvo konstitucije ako se posmatra visina tela i dužina ekstremiteta i vrata.

Sportski tip odbojkaša:  i pored svoje vitkosti i atletske konstitucije sve se više približavaju leptosomnom konstitucionalnom tipu.

Sportski tip plivača:  pripadaju atletsko –leptosomnoj konstituciji. Plivač – sprinter odgovara atletskom konstitucionalnom tipu po građi, a po visini leptosomnoj konstituciji.

Sportski tip rukometaša:  približavaju se atletskom konstitucionalnom tipu, dok pivotmen ima pikničku konstituciju uz atletsku po Krečmeru.

Sportski tip veslača:  pripadaju atletsko – leptosomnoj konstituciji po Krečmeru gde dominira atletska konstitucija.

Antroposkopija potiče od grčkih reči koje u slobodnom prevodu označavaju posmatranje čovekovog tela u cilju ocenjivanja telesnog rasta i razvoja. Ovo je subjektivna metoda posmatranja ljudskog tela spolja uz davanje opisne ocene razvojnih karakteristika osobe. Podaci dobijeni na ovaj način postaju korisni kada se objektiviziraju antropometrijskim merenjima.
Antroskopijom se opisno ispituju telesne karakteristike: stav – držanje tela, razvijenost kostura, oblik kičmenog stuba, oblik grudnog koša, oblik nogu, oblik stopala, razvijenost muskulature Antroposkopija je posmatranje tela i pomoću nje opisujemo razvojne karakteristike ispitanika. Ovo je subjektivna metoda, nije dovoljno pouzdana pa je neophodno i antropometrijska merenja za konačan stav fizičkog razvoja ispitivane osobe.

Da bi antroposkopska metoda bila objektivno izvedena neophodni su sledeći uslovi:

Stav ispitivača  kod somatoskopije je da ispitanik stoji na nekoliko koraka od njega, a da ispitivač percepcijom prednje i zadnje strane kao i profilom tela donosi odgovarajuće zaključke o navedenim karekteristikama.