Sportska medicina

Jedan od najvažnijih segmenata u radu sa sportistima je i njihova ishrana o kojoj pored nutricionista vode računa lica zadužena za njihovu fizičku aktivnost - specijalisti sportske medicine, fizioterapeuti i maseri. Ishrana sportista u mnogome se razlikuje od ishrane običnih ljudi koji se bave nekim drugim profesijama. 

Jedan period istorije ljudskog roda pripadao je ženi. Žena je vladala i bila oslonac celog sitema (epohe). U matrijahartu, dominirala je u društvu i sve najvažnije odluke samostalno je donosila. Brinula se o porodici hranila je. Muškarci u tom periodu bili su osobe drugog reda zadužene za reprodukciju vrste. Ženine funkcionalne, psihofizičke  i biološke odlike menjale su se pod uticajem promena u društvu kao i sredine i načina života u kojem su živele.

Profesionalizacija u sportu i povećani zahtevi trenažnog procesa u cilju postizanja boljih rezultata sa sobom nose rizik poremećaja vitalnih funkcija u organizmu. Nepoznavanje osnovnih principa trenažnog procesa - učestalost, intenzitet i trajanje, u kombinaciji sa neadekvatnom pripremljenošću sportista i njihovim objektivnim mogućnostima izazivaju veći broj patofizioloških promena u organizmu.

Povrede meniskusa kolena je najčešća povreda u sportsko - medicinskoj praksi. Najčešće, do povrede dolazi usled delovanja sila rotcije, fleksije, ekstenzije, abdukcije i kompresije. U suštini, radi se o oštrim snažnim iznenadnim rotacijama, direknim udarima, obuzdavajućim pokretima zadnje medijalne kapsule i to usled zatezanja semimembranozusa ili prednje lateralne kapsule pri fleksiji tibije i kretanju femura napred, odnosno pri forsiranoj fleksiji kolena.

U poslednje vreme, uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sve većoj meri prisutno je kod sportista. Razmatrajući ukratko ovu oblast, pokušaćemo, kroz kratke definicije, da obrazložimo motive sportista za uzimanje nedozvoljenih sredstava koja mogu da budu i opasne po život.