Sportska medicina

Sportski lekar u saradnji sa stručnim štabom  ima zadatak da sportistu uputi u trenažni proces u toku godine, meseca, nedelje i dana. Ovde ćemo vam predstviti optimalne dnevne aktivnosti sportiste. Sportista u toku 24 sata u proseku treba da spava između 8 i 10 sati.

Zglobovi su formirani od koštanih i mekih delova. Kod sportista, češće su povrede mekih delova zgloba (zglobna čaura, ligamenti) a ređe koštani delovi. Zglobovi su pokretni spojevi između kostiju, sastavljeni većinom od dve kosti od kojih je jedna izdubljena a druga ispupčena.

Svaka masaža ima određeno dejstvo na tkiva i organe. Redosled primenjenih zahvata u masaži različitih delova tela nisu uvek isti. Osnovno pravilo prilikom masiranja da u početku budu zastupljeni blagi zahvati a isto tako i završetak masiranja. Pojedini autori daju i redosled masiranja: glađenje, trljanje, gnječenje, vibracije.

Masiranje u principu treba vršiti u toploj prostoriji naročito posle zagrevanja ili tuširanja. Masira se pažljivo stopalo, skočni zglob, butina, kičmeni stub, naročito m. errector trunci u predelu krsta, ramena i vrata. Početak masaže obavlja se glađenjem pa gnječenjem i lakim rastresivanjem. Stopalo i skočni zglob treba malo istrljati.

Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sveže povrede ligamentarnog aparata kolena predstavljaju teške distorzije kolena, koje ako se neadekvatno leče vremenom izazivaju teška oštećenja kinematike kolena.