Spondiloza je rezultat dugotrajnog
degenerativnog procesa sa
hipertrofičnoim promenama, stvaranjem osteofita (koštani trnovi) koji
mogu da prominirajuu u
kičmeni kanal i da dovedu do degenerativnih
promena na
kičmenoj moždini.
Uzrok nastanka
Spondiloza nastaje svakodnevnim „trošenjem“ kičmenog stuba
današnjim načinom života i rada. Dugo sedimo u neprirodnom položaju za stolom,
uz knjige i kompjutere, u automobilima i na radnim mestima neprilagođenim
normalnom, prirodnom stavu kičme. Zbog toga nastaju promene na koštanom delu-
pršljenovima koji se „ troše“, stvaraju se koštani trnovi na krajevima koji
pritiskaju korene živaca koji izlaze iz kičmene moždine. Isto tako nastaju
promene na diskovima koji postaju neelastični, tvrdi, pucaju prstenovi koji ih
okružuju i javljaju se izbočenja, to jest oni „iskaču“ i pritiskaju okolne
strukture, u prvom redu korene živaca.
Klinička slika
Cervikalna spondiloza - simptomatologija se obično javlja
postepeno.
Bolovi se mogu javiti u
vratu, ramenu i ruci. Često postoje
parestezije (izmenjeni osećaj u vidu
mravinjanja ) u odgovarajućem dermatomu (deo kože koji je inervisan zahvaćenim
nervom). Hipestezija i hipalgezija (smanjeni osećaji za dodir i bol) su ređe.
Mogu se javiti mišićna hipotonija, hipotrofija, retko fascikulacije (trzajevi)
kao i sniženje mišićnih refleksa. Ovaj klinički sindrom je poznat kao
cervikobrahijalni sindrom.
Lumbalna spondiloza - u
anamnezi ima više nastupa bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle
naprezanja. Aktuelni bol je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu
kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Parestezije (izmenjeni
osećaj, osećaj mravinjanja), nekad i hipestezija (smanjen osećaj za dodir) u
palcu noge govore da je u pitanju lezija korena L5, odnosno oštećenje diskusa između četvrtog i petog lumbalnog
pršljena.Kada se ove smetnje jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu, reč
je o oštećenju korena S1. Ahilov refleks je snižen ili ugašen. Bolovi se pojačavaju
pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Mogu se naći i raznovrsni motorni znaci-najčešći nalaz je
refleksni spazam paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu
reakciju od bolnih pokreta. Pokretljivost ovog dela kičme je ograničena,
naročito unazad. Može se javiti i hipotonija mišića, npr.glutealnih a nekada i
mišića cele noge. Nemogućnost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti
fleksora i ekstenzora palca i fleksora stopala. Prolaps između drugog i trećeg
i trećeg i četvrtog lumbalnog pršljena daje simptomatologiju od strane nervusa
femoralisa-sniženje odnosno gašenje patelarnog refleksa, smanjenje snage,
hipotonija i hipotrofija mišića kvadricepsa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda,
rendgenskog snimka, CT - a (kompjuterizovana tomografija) ili MR - a (
magnetna rezonanca) kičme. EMNG (elektromijelografija) - metoda kod koje se
površnim elektrodama i iglicama analizira eventualno oštećenje mišića i živaca
Lečenje
Može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno lečenje
sastoji se od smirivanja akutnih pogoršanja i preventivi daljih oštećenja. Prvo
se postiže analgeticima i imobilizacijom. Preventiva se sastoji iz fizikalne
terapije, izbegavanja trauma i povremenog nošenja okovratnika. Teba
praktikovati spavanje na jastuku koji obezbeđuje položaj vrata i glave u
osovini sa kičmenim stubom. Hirurška terapija se svodi na razne tehnike i pristupe
oslobađanja pritiska na korene živaca ili kičmenu moždinu. Sprovodi se onda
kada konzervativna terapija nema rezultata i kada nastupa pogoršanje bolesti
kao što su slabost ruke ili noge, smetnje mokrenja i defekacije, intenzivni
bolovi itd. Hirurško lečenje se sastoji iz nekoliko hirurških procedura:
prednja međupršljenska fuzija, laminektomija i postolateralana laminektomija sa
foraminotomijama.
Komentari: 18 |