Solarijumi i sunčanje izazivaju oštećenje kože

Sunce je oduvek pojam svetla, toplote i života. Ima vrlo važnu ulogu u očuvanju zdravlja i poboljšanja vitalnosti, kao i za normalno odvijanje metaboličkih funkcija u organizmu. Sunčevi zraci  podstiču sintezu vitamina D, neophodnog za razvoj i jačanje kostiju, regulišu nivoe serotonina i triptamina, neurotransmitera koji su odgovorni za dobro raspoloženje i redovan ciklus spavanja i budnog stanja. Međutim, kao i sve ostalo tako i preveliko izlaganje sunčevim zracima može postati štetno.    

Sunce emituje širok spektar elektromagnetnih zraka različite talasne dužine. Radijacija koju emituje sunce (aktinična radijacija) a koja utiče na našu kožu, predstavlja samo mali deo sunčevog spektra i u svom spektru sadrži 3 vrste zrašenja: infracrveno zračenje (IC zraci), vidljivu svetlost i ultraljubičasto zračenje (UV zrake). UV zračenje sadrži UVA, UVB i UVC zrake.

Opasni UV zraci

Do površine zemlje i naše kože dopiru UVB i UVA zraci. Posledice dejstva UVB zraka se osećaju odmah, jer su oni odgovorni za crvenilo i opekotine koje se javljaju usled izlaganja suncu. UVA zraci su tihi, pomalo sakriveni neprijatelji kože, jer se njihov uticaj i dejstvo oseća posle dužeg vremena. I UVA i UVB zraci mogu učestvovati i podstaknuti karcinom kože.

Većina ljudi smatra da nam je zaštita veća što nam koža više potamni, ali tamnjenje kože je u stvari znak njene odbrane. Koža pokušava da se zaštiti od sunčevih zraka tako što proizvodi pigment – melanin koji je odgovoran za tamnu boju kože. Taman ten uzrokuje trajnu štetu koja se akumulira i mogu proći godine pre nego što posledice postanu vidljive. Izgorela koža se povezuje s nastankom melanoma koji je smrtonosni tip karcinoma kože. Neka istraživanja pokazuju da se rizik nastanka melanoma udvostručuje i ako samo jednom izgorite na suncu.

Ultraljubičasti zraci oštećuju ćelijsku DNK a naše telo uspešno reparira nastala oštećenja. Ipak tokom vremena može doći do mutacija u ćelijama  koje dalje izazivaju  nastanak karcinoma kože. Predugo izlaganje suncu bez adekvatne zaštite može uzrokovati i prerano starenje kože, nastanak bora i smeđih mrlja na koži. Ultraljubičasto zračenje je takođe glavni uzrok nastanka katarakte.

Veštački izvori UV radijacije

Karcinogeni efekat na kožu pored prirodnih UV zraka koje emituje sunce imaju i UV zraci koji potiču iz veštačkih izvora kao što su solarijumi i lampe za sunčanje.  Prekomerno kratkotrajno ili dugotrajno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oštećenja očiju iključujući pojavu katarakte i melanoma na oku, karcinoma kože.

Svi veštački aparati za potamnjivanje kože, a prevashodno solarijumi koji se i najčešće koriste, emituju i UVA i UVB zrake.

Količina radijacije je slična onoj koju emituje sunce, a u pojedinim slučajevima, nažalost može biti i mnogo jača.

Brojni saloni u kojima se koriste solarijumi pored ovoga ne podležu nikakvoj zakonskoj regulativi, pa je moguće da spektar zračenja nije uvek i regulisan, što povećava opasnost.

Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) je 2003. godine dala izveštaj o štetnom dejsvu solarijuma i sledeće preporuke za korišćenje.

Na osnovu preporuka SZO solarijume ne smeju koristiti:
-   Osobe sa fototipom kože I i II  (svetla koža i oči, lako gore)
-   Osobe koje imaju veliki broj mladeža
-   Deca i sve osobe mlađe od 18 godina.
-   Osobe kod kojih postoji tendencija ka pegavosti
-   Osobe koje imaju istoriju čestih opekotina od sunca u detinjstvu
-   Osobe koje imaju pre -maligne ili maligne promene na koži
-   Osobe koje imaju kožu oštećenu od sunca
-   Osoba koje na sebi imaju kozmetske preparate  (povećana osetljivost ka UV radijaciji)
-   Osobe koje koriste lekove kao što su: antidepresivi, antibiotici, psoraleni, antigljivični lekovi, antidijabetični lekovi.

Zaštita od sunčevog zračenja

Veoma je važno znati odabrati odgovarajuća zaštitna sredstva. To su preparati koji štite od štetnog delovanja UV zraka na taj način da apsorbuju, odnosno ne propuštaju (blokiraju) deo sunčevih zraka odgovornih za nastanak oštećenja kože. Ambalaža zaštitnih sredstava obeležena je sa “SPF” (Sun Protection Factor), tj. naznačeno je da sadrže zaštitu od UV zračenja. Što je sposobnost apsorpcije veća, veći je i faktor zaštite. Zaštitni faktor se izračunava upoređenjem dužine vremena koje je potrebno da se razvije opekotina od sunca na zaštićenoj koži i dužine vremena potrebnog da se opekotina razvije na nezaštićenoj koži.

Osobama čija koža obično crveni već nakon 10 minuta izlaganja suncu, nanošenjem preparata sa zaštitnim faktorom 2, koža će pocrveneti nakon 20 minuta. Ukoliko osoba upotrebi zaštitni faktor 20, koža će pocrveneti tek nakon 200 minuta, što je više od 3 sata izloženosti suncu. Preparati sa “sun block” zaštitom maksimalno sprečavaju prodor sunčevih zraka do kože. Oni sadrže materije kao što su titan-dioksid i cink oksid, čije čestice poput ogledala odbijaju zrake sunca.

Takvi preparati uz dodatak visokih koncentracija UV filtera zaista smanjuju prodor sunčevih zraka na minimum. Zaštitna sredstva se biraju i u odnosu na vodootpornost preparata i prema tipu kože.

Trenutno se u svetu jedino uvažava kriterijum vodootpornosti američke Food and Drug Administration FDA po kojem je preparat vodootporan ako se posle 2 kupanja/plivanja od 20 minuta, bar 50% nanesenog preparata zadrži na koži.

Potrebno je napomenuti da se SPF koristi samo kao mera u odnosu na UVB zaštitu, tako da prilikom kupovine preparata treba voditi računa da li na ambalaži postoji oznaka da on sadrži i UVA filtere. Međutim, nijedno zaštitno sredstvo ne štiti 100% od UV zraka, pogotovo ako se ne koristi pravilno . Na suncu se ne sme provoditi više sati bez prekida, a važno je i postepeno se izlagati suncu i izbegavati vreme kad je ono najjače. Negativni uticaji  UV zraka akumuliraju se i sabiraju tokom života.

Naša koža pamti sva oštećenja nastala tokom života, pa je sposobnost njenog obnavljanja s godinama sve manja. Na samom početku potrebno je koristiti zaštitni faktor viši od onog koji biste inace koristili za svoju kožu, a kad se koža navikne na sunce, možete  koristiti manji faktor. Uvek pri tom koristite velike količine preparata jer ovde važi pravilo više je bolje. Sredstva za zaštitu od sunca treba nanositi često, na svaka 2 sata, posebno tokom prvih dana izlaganja suncu i obavezno nakon plivanja ili tuširanja. Da bi pokazala svoje maksimalno dejstvo treba ih naneti 20 do 30 minuta pre izlaganja suncu.

Potrebno je napomenuti i značaj odeće koja takođe može pružiti dobru zaštitu. Ako je izlaganje višesatno, obavezno je nošenje dugih rukava i dugih nogavica od laganih materijala  Šeširi širokog oboda i naočare za sunce su obavezni.

Čuvajte svoju kožu

I na kraju treba ponoviti, da naša koža pamti svaki trenutak na suncu, svako crvenilo i pregorevanje i pravi svoj sopstveni zapis koji se ne može obrisati. Prerani znaci starenja, mladeži, hiperpigmentacije, različite prekanceroze i pojava karcinom kože su realni i surovi pokazatelji stepena oštećenja kože. Čitavog života, počev od najranijeg detinjstva potrebno je preduzimati sve mere opreza i zaštite prekomernog izlaganja suncu.