Međunarodna klasifikacija bolesti - Šifarnik bolesti MKB 10

stetoskop.info Bolesti

Prethodna

Sledeća

Ocenite:
38	(2.84 / 38)

Sinkopa

Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznenadni, prolazni gubitak svesti koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga. Metabolizam mozga zavisi isključivo od perfuzije, te prestanak cerebralnog protoka krvi u trajanju od 10 do 15 sekundi dovodi do gubitka svesti.

Uzrok nastanka

Postoji veći broj etioloških faktora koji mogu da izazovu sinkopu, ali se oni uobičajeno klasifikuju u dve grupe:

Srčani uzroci sinkope:

opstrukcija ili redukcija toka krvi: aortna stenoza, hipetrofična opstruktivna kardiomoiopatija, mitralna stenoza, miksom leve pretkomore, plućna valvularna stenoza, plućna hipertenzija, plućna embolija, tetralogija fallot, akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, srčana tamponada, disekcija aorte.
aritmije: bradiaritmije - bolest sinusnog čvora, AV blok II°, AV blok III°, tahiaritmije - vetrikularna i supreventrikularna tahikardija

Ostali uzroci sinkope:

vazodepresorna sinkopa (kolaps),
situacione sinkope(mikciona,defekaciona,sinkopa izazvana kašljem, gutanjem, fizičkim naporom)
lekovima izazvana sinkopa
ortostatska hipotenzija (pad krvnog pritiska posle zauzimanja uspravnog položaja)
sinkopa usled oboljenja centralnog nervnog sistema
sinkopa zbog preosetljivosti karotidnog sinusa

Klinička slika

Tipičnu kliničku sliku sinkope karakteriše pad krvnog pritiska, bledilo, znojenje i gubitak svesti, pri čemu je bolesnik nepokretan, sa usporenim i plitkim disanjem i sačuvanim tonusom sfinktera. Presinkopa predstavlja blaži oblik poremećaja perfuzije mozga, ponekad prethodi sinkopi, a javlja se u vidu osećaja nesvestice, slabosti, poremećaja vida, nemogućnosti održavanja uspravnog položaja i predosećanja gubitka svesti.

Dijagnoza

Dijagnoza sinkope postavlja se na osnovu anamneze, objektivnog nalaza i rezultata dopunskih ispitavanja. Pri uzimanju anamneze treba obratiti pažnju na početak sinkope, njenu učestalost, provocirajuće faktore. Na osnovu pregleda kardiovaskularnog sistema, neurološkog pregleda i standardnog elektrokardiograma pacijenti se klasifikuju na one sa kardiovaskularnim oboljenjem i bez njega.

Lečenje

Lečenje se sastoji od postavljanja bolesnika u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstremitetima da bi se olakšao priliv venske krvi u srce. Moguće uzroke kolapsa potrebno je ukloniti. Korisno je umiti bolesnika hladnom vodom. Medikamentna terapija uglavnom nije potrebna.