Sindrom kompjuterskog vida

Vreme u kome živimo donosi nam novine vezane za treću tehnološku revoluciju. Glavne proizvodne snage postaju kompjuteri, robotika, mikroprocesori, pa se i nama nameću odgovarajuća prilagođavanja i načini organizacije. Upotreba kompjutera postala je sastavni deo rada i života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine (US Census Report) 143 miliona ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i 54 miliona dece.

Kompjuteri zasigurno čine naš posao lakšim i efikasnijim. Nažalost, istovremeno komjuteri utiču i na naše zdravlje. Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70-75% onih koji rade na kompjuteru ima probleme sa vidom. Ovo stanje je nazvano Computer Vision Syndrome (CVS), a svake godine se broj novih slučajeva povećava za milion.

Definicija

Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera (NIOSH). American Optometric Association (AOA) koja je i uvela u medicinu termin "Computer Vision Syndrome" daje širu definiciju, po kojoj CVS obuhvata očne probleme i probleme vezane za vid koji se javljaju kod osoba koje provode više vremena ispred ekrana kompjutera.

Iako kod pojedinca postoje svi preduslovi za normalan vid, svako ko provede dva ili više sati u toku dana radeći za kompjuterom ima predispoziciju da razvije CVS. Razlog je jednostavan: obzirom da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran komjutera. Fokusiranje na ekran je mnogo teže od fokusiranja na štampani materijal iz više razloga. Slika na ekranu je stvorena od sićušnih tačaka, poznatih kao piksel. Ove tačke imaju jasan centar, ali nejasne ivice, što ometa dobro fokusiranje. Tako nastaje stalno naprezanje oka, kako bi slika ostala oštra i posledično dolazi do zamora očnih mišića. Pored toga, na nastanak CVS utiču rezolucija ekrana, treperenje i refleksija.

Studije, takođe pokazuju da se pri radu sa kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta. Retko i nekompletno treptanje može uzrokovati suvoću, crvenilo i iritaciju očiju zbog bržeg isparavanja suznog filma. Postojeći problem otežavaju i loša ergonomska rešenja na radnom mestu.

Simptomi

CVS obuhvata tri grupe simptoma:
  • probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja);
  • probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva);
  • opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost).

Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem, odnosno kako kaže pacijent koji ima probleme sa očima: ,,Ako provodim suviše vremena pred komjuterom, imam strašna naprezanja u očima i glavobolju, to utiče na moju radnu sposobnost, koncentraciju i smanjuje produktivnost. To je strašan problem."

Prema izveštaju AOA samo 14% pacijenata javlja se očnom doktoru zbog navedenih problema, dok većina nije ni svesna uzroka svojih tegoba.

Kako sprečiti pojavu simptoma?

Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi.

  • Pregled oka

Pregled oka je najvažnija stvar koju treba preduzeti kako bi se umanjili problemi vezani za korišćenje kompjutera. Pregled treba obaviti pre početka rada na kompjuteru, a zatim obavezno jednom godišnje.

  • Upotreba odgovarajućeg svetla

Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude upola od onog koje se koristi u većini kancelarija. Potrebno je eliminisati spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni. Takođe, treba smanjiti i unutrašnje osvetljenje koristeći nekoliko sijalica ili fluorescentnih štapova. Ako je moguće, namestiti monitor tako da prozorsko svetlo dolazi sa strane umesto od napred ili  pozadi.

  • Smanjiti blještanje

Blještanje zidova, kao i refleksija od samog ekrana kompjutera, takođe izaziva naprezanje očiju. Svetle bele zidove treba krečiti tamnijim bojama sa završnim mat slojem. Zatamniti prozore, a ako se ne može smanjiti spoljašnje osvetljenje staviti zaštitnu mrežu na ekran. Koristiti naočare sa anti refleksivnim slojem.

  • Podesiti svetlost ekrana kompjutera

Približno uskladiti osvetljenje u prostoriji sa jačinom svetlosti na ekranu. Takođe treba podesiti monitor tako da kontrast između pozadine i karaktera na ekranu bude veliki. Veličina i boja slova treba optimalno da pruže komfor.

  • Češće treptati

Treptanje je veoma važno za rad na kompjuteru, jer sprečava suvoću i iritaciju oka. Poslovne prostorije, zbog klimatizacije, mogu imati manju vlažnost vazduha, što takođe utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se smanjiti upotrebom veštačkih suza tokom rada. Takođe može se izvoditi sledeća vežba: svakih 30 minuta 10 puta veoma lagano zatvarati oči. Ovo će omogućiti obnavljanje suznog filma.

  • Pokretati oči u različitim pravcima

Svakih 30 minuta gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi. Sledeća vežba je fokusirati po 5-10 sekundi čas bliske čas daleke objekte do 10-ak puta. Obe ove vežbe će sprečiti naprezanje oka pri radu na blizinu.

  • Uzimati češće odmore

Operater na kompjuteru, sa punim radnim vremenom, trebalo bi da na svakih sat vremena pravi 10-minutne pauze, kako bi smanjio naprezanje oka.

  • Vežbati čak i pri sedenju

Svi koji imaju sedeći posao, naročito operateri na kompjuteru, bi trebalo veoma često da protežu ruke, noge, leđa, vrat i ramena. Ovo smanjuje mišićnu napetost i povećava protok krvi. Voditi računa i o pravilnom položaju tela pri radu.

  • Modifikovati radno mesto

Stonu lampu, ako je potrebna, postaviti tako da ne blješti u oči ili ekran komjutera. Podesiti visinu stolice i upotrebom ergonomičnog nameštaja obezbediti optimalni položaj tela. Udaljiti ekran kompjutera nekih 50-70 cm od očiju.

  • Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu biti različite zavisno od individualnog stanja vida, kao i vrste posla koji se obavlja i treba da imaju antirefleksivni sloj.

Moguće posledice

Iako se simptomi nastali pri radu sa kompjuterom smatraju prolaznim, postoje mišljenja da dugotrajno fokusiranje na bliske predmete može indukovati tzv. akomodacioni spazam sa posledičnim pojačanjem ili, možda, pojavom miopije. Takođe, smatra se da kompjutersko zračenje, koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, nije dovoljno da dovede do katarkte, ali su mišljenja različita kada je u pitanju pojava glaukoma. Pojedini autori ukazuju na veću učestalost glaukoma kod osoba sa miopijom koje intenzivno koriste kompjuter, dok prema drugim istraživanjima upotreba kompjutera ne povećava rizik za nastanak trajnih promena na oku.

Poznavanjem mogućih posledica intenzivnog korišćenja kompjutera, kao i načina za njihovo preveniranje, može se doprineti bezbednijoj primeni kompjutera u svakodnevnom radu.


Podeli tekst:

Autor Dr Suzana Manić

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Aca 09.09.2010

    Potpuno se slažem u vezi svega što je napisano. Primetio sam i kod sebe neke navedene simptome a pre svega nedovoljnu čistoću, odnosno zamućenost teksta bilo na ekranu tv-a ili kompjutera. U početku mi nije bilo jasno zašto, jer nikada nisam imao problema sa vidom, a onda sam shvatio da je to sigurno zbog preterane upotrebe mobilnog telefona. Naime, znao sam i po 3, 4 sata neprekidno da visim na internetu na mobilnom telefonu noću u neosvetljenoj prostoriji. Kada bih se baš umorio onda bih prestao. Onda sam primetio pečenje u očima, a posle toga sutradan bi mi malo bio zamućen tekst na ekranu tv-a. A kada bih uzeo knjigu nije bilo te zamućenosti. Od tada sam znatno smanjio korišćenje mobilnog telefona u cilju krstarenja internetom i veoma mi je bolje.


  2. cw3le 22.06.2008

    Podaci navedeni u ovom tekstu nisu u potpunosti tačni. Npr. rečeno je da kompjutersko zračenje, koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, ne dovodi do katarkte, ali kao ni to nije sigurno. Stari CRT monitrori emotuju jonizujuće zrake, poznatije kao X-zrake, ali količina tih zraka koja se emituje, tj. koja slučajno probije zaštitni sloj monitora, je daleko ispod granice minimalne štetnosti po čoveka. Dalje, rečeno je da glavu držimo na između 50 i 70 cm udaljenosti od monitora, dok je zapravo minimalna bezbedna udaljenost 80 cm. CRT monitori emituju elektro-magnetne talase koji remete rad živih ćelija organizma, ali jačina tih talasa drastično opada na daljini većoj od 80 cm. 50 cm od monitora je stvarno mnogo blizu, 70 cm je u neku ruku prihvatljivo, ali je po mom mišljenju ipak bolje još malo se udaljiti. Toliko od mene. Inače tekst je baš dobar i koristan. Pozz


  3. Darko 19.06.2008

    Hvala na ovom clanku i treba da ih bude vise ovog tipa koji ukazuju na aktuelne probleme na koje mozda ljudi ne obracaju paznju dovoljno.


  4. mandril 12.06.2008

    Ja koristim jedan mali besplatan program koji se zove Eyes Relax, podesim na svakih pola sata pauzu od 1 minuta, valjda pomaze. http://themech.net/eyesrelax/


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde