Ocenite:
  • 55
(3.85 / 55)

Sindrom iritabilnog kolona

Najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi je sindrom iritabilnog kolona. Manifestuje se bolom u trbuhu i poremećajem stolice, u raznim kombinacijama, kojima se ne može naći organski uzrok. Sindrom iritabilnog kolona karakterišu poremežaji motaliteta creva i bolne osetljivosti trbuha. Kod bolesnika s prolivom ubrzan je tranzit fekalne mase kroz ascendentni i transverzalni kolon ( debelo crevo), dok je kod bolesnika sa zatvorom u celini usporen. Pojačana bolna percepcija ispoljava se osetljivošću na distenziju rektuma, ali i ileuma i kolona. Pri tome je osećaj bola, za razliku od zdravih osoba, prisutan u različitim i u udaljenim regionima trbuha. Na ispoljavanje simptoma bitno utiču psihološki faktori i stresne situacije u životu.

Uzrok nastanka

Najčešći uzročnici su stres ili napetost. Prva pojava sindroma obično se povezuje sa neposrednim trovanjem hranom ili postojanjem određene alergije na hranu. Simptomi se kod polovine obolelih javljaju pre 35. godine života a kod skoro isto toliko u periodu od 35. do 50. godine. Uglavnom su to žene u dobi od 20 do 30 godina, a i druge osobe stalno izložene stresu.

Simptomi

Klinička slika iritabilnog kolona se ispoljava u tri oblika: bol i zatvor, stalni proliv  i naizmenični zatvor i proliv. Bol je najčešće lokalizovana u levom donjem kvadrantu trbuha. Bol nikada ne budi bolesnika iz sna. Zatvor se ispoljava objektivno -  manje od tri stolice nedeljno, kao otežana, često nepotpuna i bolna pražnjenja. Stolice su često uske kao olovka ili brabonjaste, što je posledica spazma, debelog creva. Proliv se ispoljava u vidu ređih stolica male zapremine, najčešće ujutro ili posle obroka. Prvo pražnjenje se obično sastoji od stolice normalne konzistencije, a zatim sledi nekoliko manjih pražnjenja neformirane stolice. Tipično za ove bolesnike je da se simptomi pojačavaju prilikom postojanja permanentnog stresa ili nakon stresnih situacija. Uz bolove bolesnik oseća nadutost, prisutni su gasovi i ima sluzi u stolici. Napad je propraćen osećajem slabosti i mučnine, bledilom, ali ne i povraćanjem.

 

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze je tipično za bolesti koje nemaju potpuno jasnu etiologiju. Uzimaju se anamnestički podaci vrši se fizički pregled rektosigmoidoskopijom, ginekološki pregled kod žena, pregled stolice na okultnu krv i pregledi mokraće i krvi (SE, krvna slika, urea, kreatinin, glikemija, gvožđe i elektroliti). Kod starijih od 40 godina, ili ako postoje indikacije i kod mlađih treba uraditi irigografiju s dvojnim kontrastom, odnosno kolonoskopiju. Ako je bol vrlo izražena, treba sprovesti dalja ciljana rendgenološka, endoskopska, ultrazvučna, biohemijska (porfirini, olovo) i druga ispitivanja. Ukoliko je proliv značajno prisutan, treba sprovesti dalje preglede stolice (paraziti, leukociti), isključiti mogućnost postojanja inflamatornih bolesti creva, nedostatak laktaze, loše apsorpcije žučnih kiselina (idiopatski oblici), hipertireozu, alkoholizam i druge uzroke proliva.

 

Lečenje

Pažljivo ispitivanje načina ishrane može da otkrije one faktore koji pogoršavaju simptome (kafa, mleko, leguminoze, masna hrana i drugo). Bol može da povoljno reaguje na primenu antiholinergika, datih 30 do 45 minuta pre obroka, ali oni često provociraju zatvor. Spazmolitici (mebeverin 135 mg pred obroke i spavanje) bitno pomažu nekim bolesnicima s bolom. U izraženim fazama proliva mogu se koristiti kodein fosfat (30 mg, 3 do 4 x dan) ili loperamid (2 mg na 6 do 8 h). Emocionalna potpora bitna je u tretmanu osoba sa sindromom iritabilnog kolona. Ako postoji psihijatrijski poremećaj, treba ga lečiti odgovarajućim lekovima, najbolje je to prepustiti psihijatru.

 Komentari: 5 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar