Ocenite:
  • 59
(2.66 / 59)

Shigellae

Šigele (shigellae) su striktno patogene crevne bakterije. To su Gram negativni, tanki, pravi štapići. Nepokretni su i ne stvaraju sporu. Poseduju fimbrije.
Na osnovu antigene strukture i biohemijskih osobina sve šigele se dele na 4 vrste, odnosno grupe (A, B, C i D), unutar kojih postoji više antigenski različitih serotipova. To su: Sh. dysenteriae, Sh. flexneri, Sh. boydii i Sh. sonnei.
Sve šigele poseduju endotoksin, koji je istovremeno i somatski O-antigen. Oslobađa se iz ćelijskog zida po lizi bakterijske ćelije. Neki serotipovi Sh. dysenteriae stvaraju i egzotoksin (sa neurotoksičnim dejstvom), kao i enterotoksin, za koji se pretpostavlja da ima značaja u patogenezi crevnih poremećaja.

Put prenošenja

Šigele dospevaju u ljudski organizam oralnim putem. Izvor zaraze je oboleo čovek i kliconoša. Mehanizam prenošenja infekcije je fekalnooralni. Prenosi se preko kontaminirane hrane, vode, prljavih ruku i kontaminiranih predmeta. Javlja se tokom leta i početkom jeseni a najosetljivija su deca.

Patološki (medicinski) značaj

Šigele uzrokuju dizenteriju - akutnu infektivnu bolest koja se karakteriše enterokolitičnim sindromom i patološkim promenama u distalnom delu kolona. Inkubacija se kreće od 1 - 7 dana. Bolest može da počne postepeno prodromalnim simptomima ( gubitak apetita, neraspoloženje, umereno povišenje telesne temperature) ili naglo. Kod naglog početka bolesti zapaža se jeza, drhtavica, temperatura se povišava do 39 - 40°C. Pored toga dolazi do pojave g lavobolje, bolova u trbuhu, u zglobovima i malaksalosti. Kod dece se tokom ove faze zapaža gađenje, povraćanje i proliv. Bol u trbuhu se pojačava, često je po tipu kolika i praćen nagonom za defekaciju. Stolice su kašaste i njihov broj se kreće 2 do 3 i više za 24 časa. Bolesnici se žale na osećaj prisustva stranog tela u rektumu, osećaj napetosti. Stolica je u početku kašasta, fekulentna, a kasnije postaje afekulentna, krvavo sluzava, pa se označava kao "dizenterični ispljuvak". Defekacije su količinski male pa bolesnici gube male količine tečnosti. Prisutna krv u stolici nije pomešana sa fekalijama već je u vidu žile ili kapi.

Pregledom ovakvih bolesnika zapaža se suv i obložen jezik, pad krvnog pritiska, srčani tonovi su tihi i javlja se šum na srcu. Bolesnici su uznemireni, konfuzni ili pate od nesanice. Bolest obično traje 4-5 dana kada dolazi do postepene normalizacije telesne temperature, smanjuje se intoksikacija i bolovi u trbuhu.

Klinički oblici mogu biti različiti, podela je izvršena na osnovu kliničkih manifestacija (tipični i atipični), prema stepenu ispoljenosti kliničkih manifestacija (subklinička, laka, srednje teška, teška forma bolesti). Poseban entitet je postdizenterični sindrom koji se odlikuje poremećajem crevnih funkcija godinama posle preležane bacilarne dizenterije.

Mikrobiološka dijagnostika

Šigele ne prodiru u krv i ne diseminuju se do drugih organa i otuda su uzorci iz kojih se šigele mogu izolovati samo: sveža stolica bolesnika (posebno sluzavo - krvavi delovi) i rektalni bris. S obzirom na veliku osetljivost šigela neophodno je uzeti materijal što brže transportovati u laboratoriju. Uzeti uzorak trebalo bi prvo pregledasti makroskopski (značajan je nalaz komadića sluzi i krvi u stolici) i mikroskopski (nalaz brojnih leukocita i eritrocita). U cilju krajnje identifikacije izvode se biohemijski testovi i aglutinacija na pločici sa poznatim serumima. Za iznalaženje izvora infekcije, u epidemiološkim studijama, neophodno je izvođenje fagotipizacije i bakteriocinotipije.

Lečenje

Sastoji se od nadoknade tečnosti i elektrolita, etiološke terapije i dijetetskog režima. Lakši oblici bolesti se rešavaju se unosom tečnosti na usta, dok teži unosom  rehidromineralizacione terapije infuzijom (fiziološki rastvor, Ringer rastvor, rastvor glikoze i dr.). Kod teških oblika daju se i plazma, albumini, zamena za plazmu i dr. Etiološka terapija se sastoji od primene ampicilina, cefalosporina treće generacije, aminoglikozida. Sprovodi se 5-7 dana. Dijetetski režim podrazumeva adekvatan unos tečnosti, proteina i ugljenih hidrata.
Pri određenim epidemiološkim indikacijama se sprovodi vakcinoprofilaksa. U upotrebi je živa oralna vakcina pripremljena od streptomicin zavisnih mutanata Sh. flexneri i
Sh. sonnei, koja obezbeđuje tipski specifičnu zaštitu.

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar