Selen

Latinski naziv: Levisticum officinale

Drugi nazivi: selim, ljupčac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubcac, ljubačac, milobud, miloduv, trojevac.

Selen je višegodišnja biljka, koja poseduje jak miris koji se prijatno širi oko nje. To je trajna zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetlo žute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima. Selen se može razmnožavati iz semena ili da se posadi deo korena koji je razgranat. Preporučuje se da se biljka ako se gaji kod kuće preko zime zagrne, pa čak i da se odseče višak nadzemnoga dela.

Kao lekoviti delovi ove biljke se sakupljaju  koren i plod.  U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šećera, skroba i raznih kiselina. U lišću ima do 100 mg vitamina C.

Selen je prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Često se daje zajedno sa drugim žitaricama za lečenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima.