Seksualno ponašanje i alkoholizam

Teškoće u definisanju normalne seksualnosti leže u širokom dijapazonu njenog ispoljavanja, individualne i socijalne specifičnosti. Prihvatljiv konstrukt za definisanje normalnosti je sledeće određenje: u okvir norme mogu se svrstati seksualne aktivnosti, ponašanja i radnje koje se javljaju kod zrelih pojedinaca različitog pola, njima su prihvatljive, ne štete njihovom zdravlju i ne narušavaju norme zajedničkog društvenog života.

Proučavanje seksualnosti bilo je, a po mnogo čemu i ostalo, tabu oblast. Za to postoje mnogi razlozi, jedan od najznačajnijih je istorijsko nasleđe. Istraživanje seksualnosti krenulo je preko poremećaja i abnormalnosti i danas je mnogo lakše odrediti devijacije od sadržaja normalnog seksualnog ponašanja.

Normalan seksualni nagon uslovljen je anatomskim i fiziološkim integritetom mozga i funkcijom seksualnih centara. Modifikacije ili slabljenje nagona često je posledica fizioloških faktora, od kojih su najčešći: zloupotreba supstanci, depresija i  stresna stanja.

Proučavanje bolesti zavisnosti, sa druge strane, već dugo je u samom vrhu naučnog istraživanja. Iskonska potreba čoveka da obezbedi užitak, spokoj, blagostanje ili zaborav, vekovima ga je vodila u ekperimentisanje sa supstancama koje menjaju svest.

Alkohol je bio i ostao najdostupnija i najzloupotrebljavanija supstanca. Hronična upotreba dovodi, relativno brzo, do stvaranja alkoholne zavisnosti. To je kompleksan poremećaj, koji osobu menja i oštećuje na telesnom, socijalnom i psihičkom planu.

Povezivanje ove dve oblasti ( alkoholizam i seksualnosti) bila je centralna tema ovog rada. U naučnim radovima malo je istraživana ova veza. Predmet interesovanja dominantno je bio vezan za seksualne disfunkcije, koje se javljaju kao posledica alkoholizma ili agresivno ponašanje koje nastaje usled konzumacije alkohola. Polazeći od teze da je seksualnost složen fenomen koji ne možemo svesti na frekvenciju odnosa ili broj partnera, već da se seksualna želja ili seksualna budnost vidi u različitim seksualnim aktivnostima i doživljajima, želeli smo da ispitamo aspekt uobičajenog, normalnog ponašanja zavisnika i da kliničkoj slici ili razumevanju alkoholičara damo potpuniji uvid. 

Za zadovoljavajuće ili adekvatno seksualno funkcionisanje neophodno je zdravlje i određen način života, kod alkoholizma imamo značajne izmene oba faktora. Naša očekivanja odnosila su se na izmene u seksualnom ponašanju nastale kao posledica upotrebe alkohola. Rezultati su delom potvrdili očekivanja.
 
Sa teorijskih polazišta, neke zasnovane hipoteze nisu potvrđene, ali je evidentirana tendencija u ponašanju za koju se može reći da je „obrazac seksualnog funkcionisanja alkoholičara“. Uvažili smo, svakako, otpore u ispitivanju seksualnosti, karakteristike ličnosti zavisnika, kao i trenutak lečenja koji utiče na neke procene.

Pored erektilnih smetnji ili teškoća u genitalnom odgovoru, „obrazac“ se odnosi na emocionalnu komponentu u seksualnom ponašanju, odnosno, bliskost ili stepen intime sa partnerom.

Izlazeći iz strogih bioloških zakona reprodukcije, čovek je vremenom svojoj seksualnosti dodao ljubav, privrženost, bliskost i poštovanje. Podaci iz sfere seksualnosti koji govore o ovoj vezi (ljubavna predigra, osećanja tokom seksualnih aktivnosti, konkretna seksualna ponašanja) ukazuju da su na ovom planu alkoholičari oštećeni svojom bolešću.

Neka istraživanja govore u prilog smanjivanju seksualnog nagona kod alkoholičara u vidu inhibirane seksualne želje. Podaci u istraživanju (deo o snovima, maštanja i masturbacija) ne potvrđuju pad libidinozne energije.

Alkoholičari se češće samozadovoljavaju i tokom sanjanja snova sa seksualnim sadržajem lako dožive orgazam. Njihove potrebe za seksualnim kontaktom su veće od onih koje imaju, ali na planu realizacije su manje uspešni, učestalost koitusa je smanjena. Zaključujemo da alkohol izaziva smetnje u seksualnim odnosima, jer je njihova frekvencija manja, odnosi kraće traju i opisani su sa manje intenzivnih osećanja.

Na stavove prema seksu alkohol nije imao mnogo uticaja, bazični stavovi o seksualnosti nisu  modifikovani zloupotrebom alkohola.

Na nivou ličnosti, potvrđena je poznata slika alkoholičara kao: nepoverljive, neiskrene i sebične osobe, neefikasne i nekritične, egocentrične i neistrajne, sa izraženom čulnosti, „gladne stimulacije“, sklone negativnim emocijama, sa lakim razvijanjem osećanja povređenosti, emocionalno nestabilne.

Ove crte ličnosti dodatno potkrepljuju tezu o „obrascu seksualnog funkcionisanja alkoholičara“, jer seksualnost podrazumeva potrebu za razmenom i bliskošću i na telesnom i na emotivnom planu, na kojem su alkoholičari insuficijentni.

Teorijski i praktični značaj ovog rada nalazi se u boljem razumevanju klinčke slike alkoholizma, definisanju terapijskih ciljeva i pripreme preventivnih programa.

Alkoholizam kao socio-medicinska bolest je „broj tri u svetu“ (po posledicama, oboljenjima i smrtnosti) i zahteva kontinuirano proučavanje i istraživanje. Manifestacije zavisnosti evidentiraju se u svim sferama života. Teorijski značaj ovog rada nalazi se u razumevanju ličnosti alkoholičara i izmenama koje nastaju usled hronične upotrebe alkohola na njegovu seksualnu/polnu želju i obrasce seksualnog funkcionisanja.

Lečenje alkoholizma je dug, kompleksan i skup proces. Apstinencija je samo jedan od zahteva lečenja, ne i cilj terapije.
Nužna je kompletna restrukturacija porodice sa prihvatanjem novih oblika ponašanja, vraćanjem uloga, bliskosti, poverenja, otvorene i jasne komunikacije.
Porodična terapija najčešće se zasniva na sistemskom pristupu i u lečenju učestvuje saradnik „kopacijent“.

Seksualni problemi se „podrazumevaju“, eventualno evidentiraju, ali se tokom terapije na njima konkretno ne radi. Zahteva se da se novi oblici ponašanja prihvate i „očekuje“ da se oni prenesu i na oblast seksualnog funkcionisanja. Nekoliko dostupnih kliničkih izveštaja upućuju na zaključak da ne dolazi do unapređenja seksualnog prilagođavanja neposredno nakon tretmana alkoholizma. (Jensen, 1984, O’Farrell, Kleinke, Cutter, 1998).

Rezultati našeg istraživanja ukazuju da je seksualnost modifikovana ili oštećena usled hroničnog opijenja i da se osobenost ovih izmena više ogleda u emocionalnoj sferi, bliskosti i otvorenosti, nego u neadekvatnom seksualnom odgovoru“.
Prihvatajući značaj emocionalno-seksualnog sklada u partnerskim relacijama, očekujemo da oporavak bude brži i efikasniji ako tokom terapije značajnije obratimo pažnju ili intervenišemo u domenu seksualnosti.

Upotreba alkohola u „društveno prihvatljivim dozama“, smanjuje neke seksualne inhibicije, stvarajući osećaj opuštenosti, smanjene odgovornosti i povećan interes za seks, što sve može da olakšava seksualno uzbuđenje. Povremena upotreba alkohola veoma često ima upravo ove motive, mada ljudi zaboravljaju na multifaktorijalnu uslovljenost njegovog dejstva, koje pored farmakoloških uključuje i psihološke, socijalne i aktuelne komponente.

Preventivni programi moraju uvažiti iskustvo koje ljudi imaju sa alkoholom i na kojem baziraju stavove o moći alkohola na seksualnom planu. Istraživanja koja ukazuju da se seksualnost neminovno modifikuje kod kontinuirane upotrebe ili unošenja većih količina alkohola su odličan oslonac za razbijanje mitova i dugoročno odlučivanje.

Muškarci su posebno osetljivi u domenu svoje seksualnosti i moraju biti jasno informisani o negativnom dejstvu alkohola, koji im ne daje snagu i potenciju, već naprotiv oduzima mogućnost za kvalitetan i bogat seksualni život, uz dodatne erektilne smetnje.

Droga prvog kontakta među populacijom mladih je alkohol. On modifikuje sve funkcije, seksualnu takođe. Upravo zato tema " mladi i alkohol" zaokuplja naučnu pažnju.

Mlade osobe formiraju svoje stavove i strukturišu znanja upravo u periodu kada se i dešava prvo iskustvo sa alkoholom i budi seksualna potreba i rezultate koji ukazuju da ona vremenom uz alkohol slabi, otuđuje ih od partnera, okreće ka sebi i smanjuje realizaciju, neophodno je uneti u preventivne programe namenjene ovoj uzrasnoj grupi.