Seksualno ponašanje i alkoholizam

Tek sam sad pročitla ovaj članak; pa i ne očekujem neki odgovor ali imam potrebu da kažem da sam ja zaista prestala da imam želju za vođenjem ljubavi sa svojim partnerom; on naime pije ali okolini ne ostavlja utisak da je to preterano jer je na poslu jako odgovoran i puno radi (anesteziolog); na emotivnom planu je baš kao što ste opisali-emotivno insuficijentan. Kad sam mu rekla da mislim da je poceo da gubi interesovanja i da to nije samo zbog stresnog posla nego i zbog pica, rekao mi je da racionalizujem. Kako nije pristao da se obratimo nekom neutralnom ja sam se odselila; a on je izrazio želju da budemo zajedno i verbalizovao da me voli ali ne pristajući ni na jedan kompromis (na kompromise ne pristaje od samog početka veze i uvek sam ga doživljavala ga preterano samoživog) osobinama koje ste naveli dodala bih jedan inertan stav prema zivotu i potpune negacije sopstvene odgovornosti prema svemu sto se desava kao i dozivljaj da je sve nametnuto i da se ni na koji nacin ne moze uticati na sopstveno okruzenje. . . Sve u svemu neutesna sam zbog velikog gubitka ali u datim okolnostima nisam imala sanse; sem njegove sestre koja j eu drugom gradu niko ne vidi problem; a ja sam jaz povećala nedostatkom odnosa za koji nisam imala želju zbog nedostatka bliskosti i odsustva bilo kakve reakcije na moja osećanja
hvala

Sve izneseno je točno. Kao supruga znam iz vlastitog iskustva vrijeme alkoholizma i vrijeme zadnjih 7 godina trijeznosti u kojem nastojimo ali teško možemo ostvariti odnose kakvi bi trebali biti. Danas nakon 38 godina braka. Emotivne rupe nikad neće dokraja zacijeliti pa tako i spolni život trpi. Još uvijek smo u procesu rehabilitacije i resocijalizacije ali o seksualnosti se ne govori uopće. Trebalo bi više istraživati, razgovarati i pisati na tu temu.