Savremena medicina

Infulenca je važna virusna infekcija, epidemijskog/pandemijskog potencijala, koja uzrokuje značajan morbiditet i mortalite. Prva pandemija, validno dokumentovana, desila se 1580.godine, i od tada opisana je 31 pandemija. Najteža je bila 1918-1919.godine sa najmanje 20 miliona umrlih, a poslednja 1968.godine, tzv.Hong-Kongški grip. Naredenih decenija, svake naredne, pa do treće godine, dešavale su se epidemije sa značajnim brojem obolelih i umrlih usled različitih komplikacija.

Srčana insuficijencija predstavlja klinički sindrom do koga dovodi niz oboljenja a koji se karakteriše nesposobnošću srca da pumpa odgovarajuću količinu krvi kojom bi se zadovoljile potrebe organizma za kiseonikom i energetskim materijama (u miru i naporu) pod uslovom da je venski dotok krvi srcu normalan.

Prekomerno znojenje ili hiperhidroza, iako ne predstavlja značajan medicinski problem, prisutno je kod približno 3% svetske populacije, naročito kod mlađih osoba, predstavljajući značajan kako psihološki tako i socijalni problem.

Pre dve godine, Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu bila je podeljena izmedju Endrua Fajra (Andrew Fire) i Krejga Meloa (Craig Mello) za  otkriće i izučavanje RNA interference u valjkastim crvima. Iako su ovi naučnici publikovali svoja prva otkrića koristeći tehniku RNA interference pre manje od deset godina, za postojanje ovog fenomena se znalo i ranije. Ipak, prava priroda procesa utihnjavanja gena, tzv. gene silencing, nije se prepoznala dugo. Semantička raznovrsnost je dovodila zabunu i tek pionirski rad ovih naučnika, doveo je do zaključka da je RNA interferenca jedinstveni proces.

Podaci iz Hospitalnog nacionalnog registra su pokazali da su pacijenti koji se u Srbiji leče od akutnog infarkta miokarda mlađi od evropskog proseka: muškarci u Srbiji su mlađi za 1 godinu a žene za 4 godine. Žene su prema evropskim podacima o akutnom koronarnom sindromu u proseku stare 70 godina, a u Srbiji 66 godina. Istovremeno, procenat žena u odnosu na muškarce je 30 odsto u Evropi, dok je u Srbiji procenat žena 36 odsto. Pri tome, žene imaju teže infarkte i veći mortalitet od akutnog infarkta miokarda nego muškarci.

Interesantno je da je najčešći faktor rizika kod bolesnika od akutnog infarkta miokarda u Srbiji prethodna hipertenzija i da se javlja kod 65 odsto bolesnika. Manje česta je hiperlipidemija, kod 35 odsto bolesnika, zatim dolazi pušenje, pa dijabetes kod 23 odsto bolesnika koji obole od akutnog infarkta miokarda.