Rođena prva beba imuna na rak dojke

Drage moje dame i gospodo, znedjao smo jači! Iako se u medijima ne govori puno o ovoj temi, online društvo se povezalo! Ja vas sve pozivam da posetite facebook grupu “moje dojke su ok” i kliknete “like”. Takodje, pročitajte blog miloja sekulića i neke interesante podatke iz ankete o informisanosti javnosti u srbiji o raku dojke. Pogledajte i druge slične blogove: sandra kravitz moje dojke su ok!; ivana ćirković moje dojke su ok, a tvoje?; tanja tatomirović moje grudi su ok, a tvoje?; mahlat moje dojke su ok

Napipala sam pre par meseci nesto, epntrrula, jer mi je majka umrla od karcinoma i uveravala sebe da sam sve to umislila i da nemam nista. Citavih mesec dana sam nosila kamen, ma ne kamen nego stenu u stomaku i onda sam zakazala pregled, popila bromazepan i otisla sa sve muzem kod lekara. Drhtala sam kao prut, te se jedva skinuh. Doktor ko doktor, pun sege i zajebancije, ih opipa, pa i to sto sam ja napipala i od silnog pipanja toliko izvredjala, da su me bolele pri svakom pokretu. Pitam ja> doktore, je li ono? Kaze on da nije, nego da imam policisticne dojke. Kuku meni doktore, sta cu sada? Onda mi covek objasni da je to vrlo cesta pojava i da bla, bla, bla. Uglavnom redovno na kontrole, mamografija za sada nije potrebna itd.

Au, bas je ovo trebalo, bar meni. Meni je majka umrla od raka dojke. Ntisia, bas nije imala srece, ceo zivot se uredno kontrolisala a zatim obolela od neke vrste raka koji je napredovao nezaustavljivo. Secam se treceg decembra je bila na mamografu i nalaz je bio uredan a vec 26. Februara lekari su rekli da je nalaz los i da je situacija beznadezna. Borila se neverovatno hrabro, ali uzaludno. Posle toga nisam smela ni da pogledam svoje dojke. Trazila sam od ginekologa da ih pregleda i rekla da ne smem da se sama pregledam. Bio je i ostao ljubazan i pun razumevanja za moj problem do danas. Poducio me kako to da radim ali nikada nisam sama obavila pregled. Nisam ni isla na mamograf. Ipak, ovog leta koleginice su me povukle da sa njima odem do mamografa na trgu nikole pasica i pristala sam teska srca. Kada sam usla u autobus pocela sam da se tresm i znojim a za par sekundi me je uhvatila jeziva panika. Lekarka koja je bila prisutna odmah je priskocila i rekla da je u pitanju kancerofobija, pokusavala da me smiri, vrlo pribrano ubedjivala me da ce sve vrlo pazljivo pogledati, da nikako nece da napravi propust tako, uz silno ubedjivanja jedva stojeci na nogama, drhteci, i uzdrzavajuci se da se ne srusim, vicem ili bilo sta uradim neprilicno lekarka je uspela xda me pregleda. Jedva sam prezivela pregled. No, par minuta kasnije lekarka je izasla i saopstila mi da mi je nalaz uredan, da su moje grudi ok, i da bi mi svakako ako nesto nije u redu javili odmah, tj, ne bih cekala onaj daleki decembar za rezultat. Pisem ovo jer se nisam oslobodila svoje kancerofobije ali sad bar znam da ima divnih lekara koji umeju da se nose sa tim problemom. Razmisljam da sebi nekako pomognem da sledeci put odem na pregled na vreme i bez fobije. Imate li neki predlog?