Rektokela

Spuštanje zadnjeg zida vagine praćeno spadom prednjeg zida rektuma dovodi do stvaranja rektokela.

Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.

Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.

Rektokela se manifestuje u obliku poluloptastog ispupčenja zadnjeg zida vagine udruženog i sa spuštanjem rektuma. Kod rektokele obično postoji vrlo mala niska međica na kojoj je prisutno staro ožiljno tkivo kao posledica nezbrinutih i loše saniranih rascepa posle normalnog a pogotovu posle patološkog porođaja. Kao posledica ovako izmenjenih anatomskih odnosa (vagina i rektum u neposrednoj blizini), infekcije su veoma česte i lako se javljaju.

Od simptoma koji se smatraju pratećom pojavom rektokele su simptomi vulvovaginitisa i endicervicitisa. Takođe se javljaju i promene same vaginalne sluzokože (usled dugotrajnih infekcija, trenja, loše higijene). Bolesnice se mogu žaliti i na opstipaciju ( zatvor) ili osećaj nekompletnog pražnjenja.

Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.

U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu, sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.

Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.

Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korišćenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.

Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari, naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.