Reiterov sindrom je seronegativni
artritis
koji nastaje posle akutne, nespecifične urogenitalne ili digestivne
infekcije. Za ovo oboljenje se poslednjih godina koristi i naziv
reaktivni artritis. Reiterov sindrom karakteriše nesimetrični artritis
na nogama, pomene na oku (konjuktivitis ili prednji uveitis) i promene
na koži (keratoderma blennorrhagikum) i sluzokoži (balanitis, stomatitis).
Bolest počinje naglo, a najčešće se završava spontanim izlečenjem,
ali se u oko polovine bolesnika javljaju ponovljene epizode bolesti
(recidivi).
Učestalost
Reiterov sindrom najčešće nastaje
u trećoj deceniji, oko deset puta je češći kod muškaraca nego kod
žena i smatra se da je ovaj sindrom najčešći oblik subakutnog artritisa
kod mladih muškaraca.
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka ovog oboljenja još uvek
nije dovoljno poznat. Kao glavni uzročnici navode se infekcije urogenitalnog
i digestivnog trakta. Ipak većina naučnika navodi da udruženo dejstvo
ovih činioca i genetskog faktora predstavljaju osnovu nastanka ovog
sindroma. Kod velikog broja bolesnika utvrđeno je postojanje
HLA - B 27 antigena. Najčešći uzročnici urogenitalnih infekcija
se hlamidije, mikoplazme ili gonokok, dok su za nastanak infekcija digestivnog
sistema najčešće odgovorne šigele, salmonele i jersinije.
Klinička slika
Reiterov sindrom se karakteriše znacima
oboljenja urogenitalnog i digestivnog trakta, lokomotornog sistema,
kože, sluzokože, očiju.
Upala mokraćnih puteva je obično blaga
sa kratkotrajnim smetanjama pri mokrenju, dok se infekcija digestivnog
trakta najčešće manifestuje kratkotrajnom
dijarejom. Promene na očima
se manifestuju znacima
konjuktivitisa koji obično prethodi artritisu,
traju kratko i prolaze pre prvih znakova oštećenja
zglobova. Artritis
počinje uobičajno na donjim zglobovima, a najčešće su zahvaćeni
zglob kolena i skočni zglob. Jedna od karakteristika artritisa u Reiterovom
sindromu je zahvaćenost zglobova prstiju noge što daje „kobasičast"
izgled prsta (daktilitis). Najčešća lokalizacija su drugi ili treći
prst stopala. Promene na koži se obično manifestuju pojavom keratoderma
blennorrhagikum, dok je na sluzokoži najčešće prisutan balanitis
i stomatitis.
Dijagnoza
Akutna pojava oligoartritisa na donjim
ekstremitetima u mladih muškaraca nakon infekcije urogenitalnog i digestivnog
trakta gotovo uvek ukazuje na Reiterov sindrom. Poseban problem predstavlja
postojanje samo jednog simptoma, koji se manifestuje samo artritisom.
Korelacija više faktora iz kliničke slike ukazuje na sigurniju mogućnost
postavljanja dijagnoze Reiterovog sindroma.
Lečenje
Najbitnije je u akutnom stanju bolesti
da pacijent miruje kako zapaljenski proces ne bi napredovao. Medikamentozno
se koriste ibuprofen, indometacina, naproksen, diklofenak. Glikokortikoidi
se daju u oboleli zglob ili upaljeni tetivni pripoj. Ukoliko je urogenitalna
infekcija i dalje prisutna, propisuju se tatraciklinski preparati i
primenjuju narednih deset dana. Očne promene simptomatski leči oftamolog.
Hronični artritis leči se po istim principima kao i reumatoidni artritis,
ali posebnu prednost ima Methorehate, koji povoljno deluje i na kožne
promene. Fizikalna terapija je izuzetno korisna i predstavlja sastavni
deo lečenja, kao i kod drugih artritisa.
Prognoza
Bolest se u većini slučajeva postepeno
smiruje nakon 6 do 12 meseci od početka nastanka. U oko polovine bolesnika
javljaju se recidivi koji ne moraju uvek biti praćeni potpunom kliničkom
slikom artritisa. Recidivi se obično javljaju nakon 2 do 5 godina od
nastanka bolesti. 10% bolesnika razvije hronični artritis koji je sličan
drugim oblicima hroničnog artritisa.
Povezani tekstovi:
Ukoliko osećate hroničan bol u leđima, jutarnju ukočenost, i...
Ponekad nakon snažnog direktnog uticaja masnog tkiva na kole...
Dnevne aktivnosti, kućnih obaveza i posla, mogu biti veoma z...
Mešovita bolest vezivnog tkiva (MBVT) predstavlja sindrom ko...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti