Ocenite članak:
  • 44
(3 / 44)

Razumno mršavljenje


razumno-mršavljenje

Jedite sve što telo traži. Za skidanje kilograma nisu dovoljna stroga pravila i gvozdena disciplina. Traži se i malo zdravog razuma.

Ideja stiže iz Amerike (čest slučaj sa novim tendencijama), ali se brzo „prima” i u Evropi. Kako ne bi: Stiven Hoks, docent na odseku Nauka zdravlja pri Univerzitetu u Juti, tvrdi da možete jesti apsolutno sve – od pomfrita do čokolade – a da se ne ugojite ni sto grama i čak izgubite višak kilograma. Amerikanština? Reklamni trik? Ne! „Intuitivna dijeta” zastupa teoriju po kojoj su, za očuvanje forme, instinkt i zdrav razum važniji od strogih pravila i velikih odricanja.

Nema odricanja!

Hoks polazi od pretpostavke da su sve dijete nepomirljive sa čovekovom biološkom prirodom i kao takve osuđene na propast. Prema mišljenju američkog naučnika, prava glad je prirodan i biološki neophodan mehanizam koji čoveku omogućava preživljavanje. Posmatrajući apetit pod tim „novim svetlom”, uviđamo da su restriktivne dijete beskorisne i kontraproduktivne.
Uostalom, ako nam ide voda na usta kad pomislimo na kapučino i kroasan, a naša dijeta je za taj dan predvidela samo jabuku ili omanju šargarepu, jasno je da će se organizam u jednom trenutku pobuniti i naterati nas da se nakljukamo upravo zabranjenim namirnicama.

Hoks, dakle, ističe da se čovek instinktivno oglušuje o zabrane koje ga lišavaju zadovoljstva, a budući da mu dijeta uskraćuje zadovoljstvo jedenja, neizbežno je da on pre ili kasnije kapitulira pred iskušenjem.

Nema zabrana!

S „intuitivnom dijetom” taj rizik ne postoji. Kad naučimo da osluškujemo telo, prirodno je da ćemo birate samo one namirnice koje su nam tog trenutka neophodne. Pa, ako smo se danas ustremili na čokoladnu tortu, sutra ćemo se najverovatnije zadovoljiti velikom porcijom - salate.

Oslobođen zabrana i gastronomskih restrikcija, organizam sledi svoj instinkt i bez napora, samodisciplinom, „topi” višak  kilograma.
Hoksovo istraživanje (objavljeno u naučnom časopisu „Američki žurnal za zdravstveno vaspitanje”), u kojem su učestvovale 24 studentkinje, pokazalo je da je 12 devojaka, na takozvanoj intuitivnoj dijeti, slabilo brže i ravnomernije u odnosu na one koje su se pridržavale niskokaloričnog jelovnika, punog zabrana i odricanja.

Sledite instinkt!

Ako je sedište razuma u glavi, instinkt „prirodno okruženje” nalazi u stomaku. Creva, naime, imaju brojne sličnosti sa mozgom, kako po izgledu (oba organa ispresecana su vijugama), tako i po delovanju (oba nešto „prerađuju”: creva hranu, a mozak misli). Ipak, mozak je teren razuma, dok stomak radije sluša instinkt.

Kad je reč o odnosu prema hrani, zna se da postoji glad iz želuca (prava i stvarna, ispoljava se klasičnim krčanjem stomaka) i glad iz glave (nije reč o apetitu već o nekoj vrsti čežnje koja nastaje iz dosade, nervoze, nezadovoljstva i hiljadu drugih „racionalnih”, često podsvesnih razloga).

Prema Hoksovoj teoriji, glad koju moramo zadovoljiti upravo je glad iz stomaka, dakle fizička i fiziološka, bez ikakvog uticaja spoljnih faktora. Hoks, u stvari, aludira na onu istu glad koju osećaju mala deca (do četvrte godine) koja se pred „pobunjenim stomakom” zadovoljavaju parčetom hleba ili voćkom i ne traže čokoladu, čips i druge đakonije. Deca, naime, znaju da će sendvič ili mala jabuka brzo ućutkati želudac i to je jedino važno.

Glava može i da „sludi”!

Savremeni čovek je gotovo sasvim izgubio taj instinkt. Glad više oseća glavom nego stomakom, pa je zato i neodlučan u izboru jela.

Ako je reč o nedostatku ljubavi, radovaće se mekim i slatkim namirnicama (koje ga podsećaju na majčinsku nežnost); ako je pun besa i frustracija, tražiće tvrde i krckave specijalitete (da ih žvače dugo, sve dok iz sebe ne istrese ono što ga muči); ako je posredi nezadovoljstvo i osećaj praznine, gutaće velike količine hrane – svejedno kakve – samo da popuni tu prazninu. 

Za razliku od instinktivne gladi, koja čoveka usmerava prema raznovrsnim, organizmu neophodnim namirnicama, glad iz glave je monotona, tačnije nju čini «mono-jelo»: uvek hleb ili uvek slatkiši. Najvažniji joj je zadatak da ućutka emocije.

To je, u izvesnom smislu, i najveći nedostatak intuitivne dijete. Većina odraslih više ne razlikuje glad iz glave i glad iz stomaka, pa nije u stanju da prepozna ni pravi nagon za hranom.

Intuitivna dijeta će uspeti ako...

  • Imate uravnotežen i instinktivan odnos prema hrani. Na jelo tada gledate kao na zadovoljstvo, ali i „obavezan čin” za fizičko i fiziološko preživljavanje.
  • Ne podnosite restriktivne dijete i kruta pravila. Intuitivna dijeta ne diktira propise koji se moraju poštovati, pa nema ni rizika da ćemo se posle prvih nekoliko dana „osiromašene” ishrane prejesti da se utešimo (i uništimo).
  • Redovno vežbate. Pokret nadoknađuje svaku promenu u unosu kalorija.
  • Ne patite od neke bolesti (dijabetesa, hipertenzije i sl.).

Intuitivna dijeta će propasti ako...

  • Imate konfliktan odnos prema hrani, pa vam instinkt ne pomaže u odabiranju namirnica.
  • Hrana vam služi kao ventil sigurnosti ili kompenzacija za psihološke i emotivne tegobe (depresija, osećaj nezadovoljstva, ljubavna napetost).
  • Mnogo sedite.
  • Patite od težeg oblika gojaznosti.

Saveti za svaki dan

Ako ste poželeli da probate intuitivnu dijetu, evo praktičnih saveta da je uspešno sprovedete.

  • Naučite da razlikujete glad iz stomaka i glad iz glave. Nije teško: kad osetite želju za hranom, zastanite i razmislite da li glad potiče iz stomaka (poznata «rupa» u želucu) ili glave (halapljivost, dosada, emotivna praznina).
  • Stomačnu glad treba zadovoljiti odmah, u protivnom nećemo moći da se koncentrišemo. Ako smo gladni i nervozni i posle 5 minuta, glad sigurno dolazi iz stomaka; ako posle 5 minuta želja za hranom nestane, znajte da je to bila glad iz glave.
  • Intuitivnu dijetu treba uvoditi postepeno. Najjednostavniji obrok za razumevanje metoda jeste doručak. U trenutku buđenja, razum je još pomalo uspavan, što znači da nam izbor namirnica za doručak sigurno diktira instinkt, to jest glad iz stomaka.
  • Umesto da izbacite sve zabranjene namirnice, zadržite poneku. Kad vam nad glavom više ne bude visila zabrana za „grešnu” namirnicu, organizam će verovatno prestati da je grozničavo traži.
  • Ako vam neko od kolega ponudi kiflu, pogačicu, kolač, a niste gladni, odbijte ljubazno, ali odlučno. Isto uradite i u situacijama kao što su rođendani, svadbe, proslave, izlasci: jedite samo kad ste gladni i birajte ono što u tom trenutku stvarno želite. Ako ste uživali u slanim predjelima, teško da je ostalo mesta i za brdo slatkiša!

Važna napomena: Jedite sve što poželite, ali samo kad ste stvarno gladni.


 Komentari: 2 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru