Razgovor s povodom

Odlučili smo da korisnike našeg sajta bolje upoznamo sa dr Sašom Plećevićem. On je mlad,  zgodan, šarmantan, elokventan i duhovit lekar. Pored toga što ima diplomu Medicinskog fakulteta, on je specijalista za probleme u vezi sa ishranom i fitnesom koje rešava putem svog popularnog programa  "Dr Feelgood". Nakon što je program teoretski usavršavao četiri godine, sada ga već tri godine uspešno sprovodi u praksi "spašavajući figuru" i zdravlje naših poznatih javnih i estradnih ličnosti. Da li ste sada postali radoznali?

Dr Feelgood: Budući da sam se dvadeset godina aktivno bavio sportom, a pri tom imam i adekvatno znanje kako iz te oblasti, tako i iz oblasti medicine, odlučio sam da napravim jedan program namenjen „formiranju“ zdravog čoveka. Kao specijalista anesteziologije sticao sam iskustva na VMA, u Americi sam završio školu za lične trenere, upravo privodim kraju studije na Sportskoj akademiji, a ujedno se bavim i naučnim radovima iz oblasti sportske medicine. Nakon svega toga bilo je sasvim logično da pokušam da objedinim sport i medicinu.

Dr Feelgood:  Prvi i osnovni cilj je taj da ljude naučim zdravom načinu života, zatim da im pomognem da dobiju oblik tela kakav su oduvek želeli i, konačno, da im omogućim medicinsku preventivu, tj. zaštitu od eventualnih bolesti, jer je dokazano da su fizička aktivnost i pravilan način ishrane prevencija kancera i mnogih drugih hroničnih oboljenja. Da ne zaboravim da napomenem i to da je program namenjen odraslim muškarcima i ženama, dakle populaciji od 18 do 65 godina.

Dr Feelgood: Možete se boriti protiv šloga, infarkta, visokog krvnog pritiska, kao i protiv drugih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja. Zatim, protiv gojaznosti, dijabeta, odnosno šećerne bolesti, kao i protiv depresije i nedostatka energije. Kao vrh programa istakao bih terapiju protiv starenja.  

Dr Feelgood: Nema tu mnogo misterije. Dobro je poznato da preterana fizička aktivnost nije zdrava, a to se pre svega vidi na primeru profesionalnih sportista koji u svojim tridesetim godinama „iznutra“ imaju telo čoveka starog između 50 i 60 godina. Kratko i jasno, zbog režima života koji vode, njihov organizam stari pre vremena. Slabi im kardiovaskularni sitem, mišići, kosti, ligamenti, tetive... Sportsko srce u kasnijem životnom dobu faktor je rizika za infarkt i mnoge druge zdravstvene probleme. Dakle, preterana fizička aktivnost može dovesti do mnogih poremećaja i bolesti. S druge strane, suviše slaba fizička aktivnost nema efekta. Znači, da bi se realizovali ciljevi koje sam spomenuo, potrebna je umerena fizička aktivnost koja je individualna pa se i program koriguje u vezi sa tim. Idealna  fizička aktivnost je između 60 i 70 % maksimalnog srčanog rada, to je zona koja se naziva „zona zdravlja“ ili „zona potrošnje masti“.

Dr Feelgood:  Kada mi se neko obrati za stručnu pomoć, prvo i osnovno što učinim je to da ga pregledam, zatim pogledam labaratorijske nalaze koje obavezno zahtevam da se urade, i na osnovu svega toga određujem režim ishrane kao i vrstu treninga koji se sprovodi pod mojom kontrolom. Ne mali problem predstavlja to što mnogi ljudi koji žele da se bave fizičkom aktivnošću ne znaju koji sport je za njih adekvatan, kojim intenzitetom bi trebalo da treniraju, koliko treba da traje fizička aktivnost, niti koliko puta nedeljno da se bave njome. Često i ono što prija može da bude pogrešno, odnosno kontraproduktivno, a jedini pravi način da se bavite fizičkom aktivnošću je taj da vas usmeri neko ko je za to kompetentan.

Dr Feelgood: Počinjemo sa vežbama fleksibilnosti koje su bitne kako biste zagrejali tetive, mišiće, zglobove, kosti, ligamente i tako ih pripremili za kasniji naporniji rad. Te vežbe su važne i zbog toga što na taj način preusmeravamo i ubrzavamo cirkulaciju, a istovremeno učimo da dišemo kako bi prilikom treninga kiseonik pravilno došao do pluća, srca, mozga i svih ostalih organa. Vežbama izdržljivosti radimo u preporučenoj „umerenoj zoni“ ili „zoni zdravlja“ - to je onda kada vežbamo a pri tom ne gubimo dah i možemo normalno da pričamo. Treći deo treninga je posvećen vežbama s opterećenjem. Fiziološki, 200 do 300 grama mišića godišnje prelazi u kilogram masti. Mi taj proces ne možemo da sprečimo, ali možemo da prolongiramo, a pri tom istovremeno jačamo kosti, mišiće, tetive, zglobove, ligamente. Na kraju treninga radimo vežbe rastezanja ili rashlađivanja organizma.

Dr Feelgood: Pod mojim nadzorom vežba se tri puta nedeljno po sat vremena, a još dva puta nedeljno sami radite ponešto. Obično preporučujem plivanje ili brzo hodanje.

Dr Feelgood: Većina ljudi pravi velike greške kad je ishrana u pitanju, što se u okviru ovog programa trudimo da ispravimo. U suštini, treba napomenuti to da postoje neki uopšteni principi zdrave ishrane, a to su, raznovrsnost obroka kojih u toku dana treba da bude pet – tri glavna i dve užine. Zatim, dnevno treba uneti u organizam oko dve litre tečnosti, i to pre svega vode i negaziranih napitaka. Proizvode od prostog šećera, naravno, treba izbegavati.

Dr Feelgood: To su najobičnije budalaštine. Naravno da možete da jedete i kasnije, ali morate voditi računa da bar dva sata posle obroka ne idete na spavanje. Ljudi prave velike greške kada se slepo pridržavaju neproverenih saveta za koje su negde ponešto čuli. Recimo, neretko se dešava da žena odluči da primeni dijetu koja je kod njene poznanice bila delotvorna, a u njenom slučaju je dovela do „jo-jo“ efekta, odnosno efekta kratkog daha. Apsolutno sam protiv svih dijeta koje nisu  propisali stručnjaci - lekari, nutricionisti.

Dr Feelgood: Sve je individualno, mada, po mom mišljenju 2 - 3 kilograma mesečno je maksimum do kojeg treba ići. Najvažnije je to da se sve radi postepeno. Kao što rekoh, pravilnim načinom ishrane i zdravom fizičkom aktivnošću apsolutno je moguće delovati preventivno, ali i uticati na neke poremećaje koji već postoje u organizmu.

Dr Feelgood: Moglo bi se reći da je tako. Samo ime programa „ Dr Feelgood“, koji ima za cilj da se osećate dobro i da budete zdravi, očigledno je na najbolji mogući način opisao efekte koji se postižu.