Rast deteta: centimetri su uvek na proveri

Upravo se najviši čovek na planeti (Kinez), posle duge potrage za devojkom, konačno oženio

Mlada je, za Kineskinju, prosečne visine: doseže do njegovog kaiša. Njegov enormno izražen rast (praktično: kao da su troje u braku) jeste vest za sve novine i televizije, mada su današnje generacije znatno više od prethodnih. Na to utiču bolji uslovi života, bolja ishrana, u priličnoj meri suzbijene dečje i zarazne bolesti, kao i aditivi – hormonske materije u hrani. Uz veći rast – i pubertet se javlja ranije. Ovo opšte izduživanje je više izraženo kod muškaraca nego kod žena, ali i neka izrazito visoka devojka više ne izaziva opštu znatiželju u autobusu.

Koliko je mlada generacija visoka, svakako da će se javiti kompleksi kod ljudi koji ne uspeju da dostignu bar uobičajenu visinu. Donje granice su: za žene 150, za muškarce 163 centimetra. I to zavisi od rase, podneblja, tipa ljudi. Tako da kod dinarskog tipa (među najvišim u svetu) već decenijama nije nikakvo čudo ako je muškarac viši od 190 centimetara.

Načelnik Službe za endokrinologiju na Institutu za majku i dete, profesor Dragan Zdravković, decidirano kaže da je rast najvećim delom određen naslednim činiocima, a zatim i uticajima spoljne sredine:

• Nasledni faktor nije samo pod uticajem visine oba roditelja, nego i ostalih bliskih srodnika. Na to utiču najbliži rođaci u horizontalnoj ravni, kao i oni u prošlim generacijama. Nije retkost da relativno visoki roditelji imaju dete iznenađujuće niskog rasta. I onda se otkrije kako je neka od baba bila mala. Svaka osoba teoretski ima četvrtinu gena od babe ili dete.

Vrlo jednostavno može da se predvidi koliko će neko dete biti visoko u zrelom dobu. Eventualno, i da se utiče na njegov rast. To dete će verovatno biti dvostruko više od onoga što je imao sa navršene dve godine. Prosek u tom uzrastu je 87 centimetara. Pomnožite to sa dva! 

Ipak, ova računica nije uvek apsolutno tačna. Definitivnu visinu određuje pubertet. Kod devojčica počinje ranije i rastenje se završava ranije. Pubertet se kod devojčica javlja između deset i po i jedanaest godina. Tad su prvi znaci porasta dojki. Menstruacija počinje dve godine kasnije i rast je praktično završen.

Devojčice najbrže rastu u prvoj polovini puberteta – između 11. i 13. godine. Dečaci u drugoj polovini – od 13. do 15. godine. Njima i pubertet počinje oko šest meseci kasnije.

• U predškolskom i školskom uzrastu dete prosečno raste 6 centimetara za jednu godinu – objašnjava profesor Zdravković. – Ako je rast manji od 5 centimetara – to je već razlog za brigu. Za brigu je i ako visoki roditelji primete da imaju nisku decu. Neće izrasti kasnije. Rast deteta nije isključivo briga roditelja. Takva ispitivanja se brižljivo obavljaju u predškolskim i školskim dispanzerima – od samog rođenja do završetka rastenja. Roditelji često greše kad veruju da će njihovo nisko dete izrasti u pubertetu. Moraju da znaju da se 80 odsto telesne visine dostigne pre puberteta.

Devojčice obično u potpunosti prestaju da rastu kad navrše 14. ili 15, dečaci sa 16. ili 17. godina. Najbolji pokazatelj je kad dete u jednoj godini poraste za manje od dva centimetra. Njegovo rastenje se tad i završava.

Kad primete da im dete sporije raste, roditelji treba da se obrate pedijatru

On će uporediti njegovu visinu sa standardnom krivuljom rasta. Ukoliko je dete sasvim zdravo, a visina mu je niža od proseka ali u granicama normale, onda se posle šest meseci vrši još jedno ispitivanje. Njime se utvrđuje da li raste normalnom brzinom. Sve može da se odvija normalno, samo je na visinu uticao neki od rođaka.

Ako je ispod donje granice normale, ispitivanje će izvršiti pedijatrijski endokrinolog. Uzroci niskog rasta su brojni. Pored detaljnog pregleda i hormonske terapije, procenjuju se i koštana zrelost, kod devojčica po potrebi i kariotip (analiza hromozoma), kao i lučenje hormona rasta. Nekad je potrebno i rentgensko ispitivanje kostiju.

U svakom slučaju, početak puberteta je poslednji trenutak kad roditelji treba da reaguju ukoliko im je dete nisko ili suviše visoko. Svaka osoba dostigne 80 odsto svoje visine do puberteta. Preostalih 20 procenata se nadoknađuje u tom periodu. Posle toga prestaje da „nabacuje” centimetre i ona skala na okviru vrata definitivno može da se izbriše.

Merenje u vratima

Kad roditelji mere visinu deteta koje još raste, moraju to da čine uvek na isti način. Obično se to radi u okviru vrata dečje sobe, kad dete stoji boso na parketu. To je i mesto na kojem uvek mogu da se izvrše nova merenja i uoče promene. Ali, to ne treba činiti često, baš svakodnevno. Dete stoji leđima naslonjeno na ragastov. Stopala su mu sastavljena, pogled je usmeren horizontalno napred. Roditelji su često nestrpljivi i ovakve provere vrše gotovo svake nedelje. U principu, nema smisla da se to čini, niti će se primetiti neka razlika, u periodima manjim od šest meseci.  

Za viši rast

Lečenje i korekcija niskog rasta su efikasni u nekim slučajevima: kod dece sa nedostatkom hormona rasta, sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde, nekim poremećajima ishrane (celijakija). Važno je da se poremećaj otkrije na vreme. Ukoliko se to ne učini, efekat je znatno manji, naročito kod dece koja su već ušla u pubertet. Terapija je jednostavna – uz injekcije hormona rasta, mogu da se propišu i određene dijete.

Dobri efekti su i kod devojčica sa Tarnerovim sindromom, koji je jedan od najčešćih uzroka u zaostajanju rasta. Efekti terapije su uvek bolji ako rast nije previše usporen.

Pantalone i cipele

Simo Matavulj je jednom napisao da se jedini napredak kod jedog deteta ogledao u kraćanju gaća i rukava. Cinično je, ali roditelji treba i to da imaju u vidu. Na stranu učenje i pamet, napredak deteta se zaista ogleda u njegovoj odeći i obući. Svaki mališan za godinu dana treba da preraste svoje pantalone, da mu cipele postanu male. Ukoliko se to ne desi, njegov rast je usporen. Ako se uz to ispoljavaju i drugi zdravstveni poremećaji – glavobolje, naglo povećanje dioptrije, hronični prolivi, osetni gubitak težine, a da za to ne postoji jasan razlog – to je znak da se odmah ode kod lekara.