Rak dojke - najveći ženski problemi

Zloćudni – maligni, sastoji se od ćelija raka koje imaju sposobnost da se šire izvan mesta nastanka. Ukoliko se ne leči, može doći do njegovog širenja i uništavanja okolnog tkiva. Nekada se ćelije odvajaju od primarnog tumora-raka pa se šire na druge organe putem krvotoka ili limfe, a kada stignu do novog mesta nastavljaju sa svojim umnožavanjem i stvaranjem novog tumora koga označavamo kao metastazu. Tu osobinu (nekontrolisanog i neograničenog rasta) maligna ćelija prenosi i na ''ćerke ćelije'', pri čemu je ta nekontrolisanost u direktnoj vezi sa stepenom maligniteta.

Faktori rizika koji dovode do pojave raka, nazivaju se kancerogenima i vode poreklo iz životne i radne sredine, vezani su za prisustvo štetnih navika kod ljudi, mada se ne može zanemariti i nasledna komponenta.

Uzroci nastanka raka dojke još nisu sasvim poznati

Neke žene imaju veći rizik da obole od ove bolesti. U veoma malom procentu rak dojke je izazvan naslednom greškom gena, a faktori koji ukazuju na moguće prisustvo nasleđene greške su:

Nešto veći rizik imaju i žene koje nemaju decu, ili one koje su u kasnijim godinama dobile decu, one koje su u ranim godinama dobile menstruaciju kao i  kod onih žena gde je menopauza nastupila kasno. Neka istraživanja pokazuju da uzimanje kontraceptivnih pilula takođe predstavljaju povećan rizik od obolevanja u odnosu na žene koje nikada nisu koristile pilile. Ipak, kod većine žena uzimanje pilula nama nikakav uticaj na povećanje rizika za nastanak raka dojke.

Takođe, postoje neki dokazi koji ukazuju da konzumiranje hrane bogate životinjskim mastima predstavljaju povećan rizik. Nema dokaza da oštećenja dojke, kao što je na primer udarac, izaziva rak.

Dojke se sastoje od masnog, vezivnog i žlezdanog tkiva. Žlezdano tkivo je podeljeno u režnjeve, od kojih ka bradavicama kreće mreža kanala. U pazušnim jamama nalazi se splet limfnih čvorova. Statistika govori da od deset tvrdih oteklina dojke  devet je dobroćudno, najčešće su to fibroadenomi i ciste.

Rak dojke se kod većine žena primeti prvo kao tvrda oteklina u dojci, ali ima i drugih znakova, kao što je promena veličine i oblika dojke, naboranje kože dojke (''pomorandžina kora''), uvučena bradavica, otok bradavice, krvarenje na izlazu, osip na bradavici i okolini, otok u pazušnoj jami.

Bol u dojci obično nije simptom raka dojke. Rano otkrivanje i lečenje daje veće šanse za izlečenje.

Metode za rano otkrivanje  (''skrining'') su : 

Samopregled dojke

Samopregled dojke obuhvata nekoliko postupaka:

• žena ispred ogledala vrši posmatranje u cilju otkrivanja nekih promena na koži i bradavicama;
  
• posmatranje sa podignutim rukama iznad glave;
  
• isti postupak sa rukama stavljenim na struk;
  
• i na kraju palpacija dojke i pazušne jame kružnim pokretima počev od spoljnog kvadranta ka bradavici (ruka  na strani dojke koja se pregleda treba da je podignuta);
• sledi blago stiskanje bradavica;
• na kraju ponavlja se palpacija i u ležećem položaju.
  

Ova vrsta samopregleda preporučuje se jednom mesečno 3-4 dana po prestanku menstruacije.

Profesionalna palpacija dojke

Profesionalna palpacija dojke se sprovodi kod žena  starosti od 20-40 godina svake godine (odnosno svake treće godine), dok kod žena preko 40 godina obavezno svake godine.

Mamografija

Mamografija predstavlja rendgenski snimak dojke i veoma je važna dijagnostička metoda, jer često može da otkrije rak pre nego što žena oseti bilo kakve promene.

Neke žene osećaju neprijatnost u toku snimanja, jer su dojke podvrgnute pritisku, ali to traje samo par minuta i nije štetno za dojke.

Deo nacionalne strategije za rano otkrivanje raka dojke, predlaže svim ženama između 50 i 64 godina mamografiju svake treće godine, a na zahtev ženama iznad 64 godina.

Međutim, mamografija nije stopostotni dokaz, tako da ukoliko dođe do pojave otekline, a mamografija je negativna, potrebna je dalja kontrola kod lekara i sprovođenje nekih drugih dijagnostičkih metoda.

Ostale dijagnostičke metode

Ukoliko lekar na pregledu ustanovi promene, upućuje pacijentkinju na dalje preglede kod specijaliste ili u bolnicu.

U cilju dalje dijagnostike primenjuje se ultrazvučni pregled dojke, gde se preko dojke nanosi gel pa se zatim malim uređajem prelazi preko dojke, pri čemu se emituju zvučni talasi koji se preko kompjutera pretvaraju u sliku.

Aspiraciona punkcija je postupak koji korišćenjem igle i šprica omogućava lekaru uzimanje uzorka iz otekline na dojci. Aspirat se šalje u laboratoriju da bi se konstatovalo da li sadrži maligne ćelije. Ova metoda se koristi i kao drenaža kod postojanja dobroćudne ciste.

Biopsija iglom  se obavlja u lokalnoj anesteziji pa se uzima mali komad tkiva iz otekline, koji se takođe ispituje u laboratoriji.

Eksciziona biopsija podrazumeva uklanjanje (u opštoj anesteziji) tumora i slanje u laboratoriju na analizu.

Ukoliko bilo koja od predhodno navedenih dijagnostičkih metoda dokaže postojanje raka dojke, lekar predlaže dodatna ispitivanja u cilju otkrivanja eventualne proširenosti tumora na okolna tkiva, kao i određivanja najbolje vrste lečenja. Pregledi koji se mogu očekivati su: ultrazvučni pregled jetre i  snimanje kostiju (radioaktivna supstanca se ubrizgava u venu, pa se vrši snimanje zahvaćene regije, abnormalna kost upija više radioaktivne supstanceod normalne kosti što se vidi na snimku). 

Pregledi, pored postavljanja dijagnoze, otkrivaju i stepen bolesti

Rak dojke se deli na četiri stadijuma:

Duktalni karcinom koji se nije raširio (in situ) je prekancerozno stanje koje se može razviti u rak ukoliko se ne leči. Nalazi se u kanalima dojke.

Lečenje

Postoje različita lečenja koja se primenjuju kod raka dojke. Lečenje planira lekar u zavisnosti od mnogih faktora: vrsta i veličina tumora, da li se proširio izvan dojke, opšte zdravstveno stanje, izgled pod mikroskopom itd.

Operacija

Posle operacije ruka i rame su osetljivi na infekciju, tako da i mala posekotina može izazvati infekciju i oticanje ruke praćeno bolom  (limfedem).

Radioterapija 

Za lečenje raka dojke koriste se dve glavne vrste radioterapije: spoljašnja i unutrašnja radioterapija. Primenjuju se obično posle operacije.

Hormonska terapija

Sastoji se od lečenja suprotnog hormonalnom, da bi sprečilo dejstvo ženskih hormona na ćelije raka dojke. Tamoksifen je jedna od najčešćih hormonskih terapija, a deluje tako što sprečava estrogen da se veže za ćelije raka dojke i da ih podstiče na rast. Ukoliko tamoksifen ne deluje efikasno primenjuje se sintetski progesteron.  Za žene koje su u postmenopauzi, uklanjanje jajnika  (dovodi do smanjenja estrogena) može biti veoma efikasno lečenje.

Hemioterapija

Hemioterapija predstavlja primenu citostatika u lečenju, a deluje tako što prekida rast i deobu ćelija. Lekovi se primenjuju oralno ili ubrizgavanjem u venu (intravenski). Daje se u ciklusu od nekoliko dana nakon čega sledi pauza od par nedelja.