Psorijaza i biološki lekovi

Psorijaza (lat. Psoriasis vulgaris) je hronično, recidivantno, inflamatorno oboljenje kože sa incidencom od 1 do 3% u opštoj populaciji. Oboljevaju oba pola podjednako, i mada uobičajeno počinje u ranoj mladosti, može se pojaviti bilo kada u toku života.

Nasledni faktor i psorijaza

Danas se zna da se nasleđuje predispozicija za bolest, a pravi razlog započinjanja bolesti i dalje nije u potpunosti jasan. Psorijaza je relativno često oboljenje, a težina bolesti može biti različita. Osnovna karakteristika je pojava crvenih pečata koji su pokriveni srebrnasto beličastim ljuspicama. To može biti ograničeno na samo nekoliko promena ili ovakve promene mogu zahvatiti velike površine, a nekada i celo telo. Mada bolest često zahvata poglavinu, ona ne izaziva pojačano opadanje kose, a kada se promene povuku nema ožiljaka. Psorijatični proces može zahvatiti i zglobove i tada se govori o psorijatičnom artritisu.

Osnovni proces koji se dešava u normalnoj koži je proces keratinizacije, kada ćelije kože (keratinociti) sazrevaju i od bazalnog sloja se polako penju ka površnijim slojevima  epiderma, gde dolazi do njihovog nevidljivog uklanjanja sa površine. Ovaj proces normalno traje oko 28 dana. Kod kože zahvaćene psorijazom proces keratinizacije se odvija nekoliko puta brže,  keratinociti ne sazrevaju normalno a kao posledica se javlja zadebljanje  zahvaćenih područja i formiranje skvama (ljuspe, naslage). Na nesreću nema poznatog, potpuno efikasnog leka.

Forme bolesti

Zavisno od procenta zahvaćene površine kože, ova bolest se može podeliti na blage forme, kada je zahvaćeno do 5 % površine tela, na umerene do 10% i na teške forme sa zahvaćenošću više od 10% površine. Potrebno je napomenuti da to ne može biti jedini kriterijum, jer nekada i manji procenat zahvaćenosti može da spada u teške, limitirajuće forme, ukoliko je lokalizacija promena takva. Tu bi se mogla spomenuti pustulozna psorijaza (pojava gnojanica) dlanova i tabana, koja u velikoj meri otežava brojne dnevne aktivnosti pacijenata, bez obzira što je procenat zahvaćenosti manji od 5%. 

Psorijaza i kvalitet života

Psorijaza ima veliki uticaj na kvalitet života pacijenata, njihova bolest je vidljiva svima, tako da su oni nekada onemogućeni da učestvuju u različitim aktivnostima, koje inače spadaju u potpuno normalne stvari koje većina ljudi obavlja bez razmišljanja, kao što su odlazak na bazene, u teretane, nekada i odlazak u kupovinu ili na radno mesto. Među obolelima od psorijaze veliki je broj anksioznih i depresivnih osoba, što je dokazano u mnogobrojnim istraživanjima.

Tok bolesti je nepredvidiv

Tok bolesti se ne može potpuno predvideti. Kod nekih pacijenata, bolest ostaje lokalizovana celog života, kod drugih se može neobjašnjivo povući, a kod nekih se može raširiti i zahvatiti i čitavo telo. Stres i anksioznost, povrede kože, različite infekcije, hormonski disbalans mogu biti okidači za pojavu bolesti.Verovatno postoje i drugi faktori koji utiču na pojavu bolesti, ali još nisu otkriveni. Nije dokazano da bolest pogoršava određena vrsta hrane, tako da nema  korisne dijete, mada uzimanje većih količina alkohola može pogoršati promene na koži. Treba napomenuti da UV radijacija (sunčanje) može poboljšati psorijatične promene, mada ne kod svih obolelih. 

Cilj terapije da se smanji obolela površina kože

Ciljevi terapije psorijaze su da se postigne brza kontrola nad procesom bolesti, da se smanji zahvaćena obolela površina kože, da se postigne i održi  što duža remisija bolesti, da sporedni efekti ordinirane terapije budu minimalni i naravno na kraju, ali ne i najmanje važno da se poboljša kvalitet života ovih pacijenata.

Dermatologu su na raspolaganju različite terapijske opcije i izbor zavisi od kliničke slike bolesti. Svim pacijentima obolelim od psorijaze je potrebno lečenje, bilo da se radi o kontroli akutnog  pogoršanja ili o održavanju remisije. Iako idealno lečenje ne postoji, potrebno je napraviti individualni plan terapije za svakog od njih. 

Lokalna terapija je obično prvi izbor kada se radi o lakšoj formi psorijaze. U upotrebi su lokalni preparati koji u sebi sadrže aktivne supstance kao što su sintetski analozi vitamina D, kortikosterioidi, preparati katrana, salicilati i derivati kiseline vitamina A.

Sledeća terapijska opcija je fototerapija u kojoj se koriste veštački izvori svetla određene talasne dužine. Nekada se ove lampe (koje mogu biti UVA i UVB lampe), kombinuju sa supstancama koje se zovu fotosenzibilizatori (lokalni ili sistemski), zbog boljih efekata.. Postoje različiti modeli ovih aparata i koriste se zavisno od procenta zahvaćenosti kože.

Potencijalne opasnosti bi bile opekotine, formiranje katarakte (ako zaštita očiju nije adekvatna), fotoalergijske reakcije, starenje kože i potencijalno povišen rizik od nastanka kancera kože. 

Treća mogućnost u terapiji psorijaze (umereno do teški oblici psorijaze) su oralni preparati. U tu grupu spadaju imunosupresivi, antimetaboliti i retinoidi. Iako njihov terapijski efekat može biti zadovoljavajući, njihovu upotrebu mogu pratiti ozbiljne nus pojave kao što su oštećenja bubrega, jetre, srca, maligniteti itd. Zbog toga je  neophodno proceniti potrebu za korišćenjem ovih lekova.

Bolest poremećaj imunog sistema

Nova naučna saznanja o imunopatogenezi ove bolesti objašnjavaju ovu bolest kao poremećaj imunog sistema a ne kao primarnu bolest kože. Zbog toga je savremena nauka razvila novu grupu bioloških lekova koji utiču na specifične komponente imunog odgovora, menjaju ga i na taj način zaustavljaju proces bolesti. Biološki lekovi se mogu ponuditi pacijentima obolelim od psorijaze kao sigurnija i efikasnija terapijska opcija u odnosu na tradicionalno korišćene imunosupresive. Pre nego što je započela upotreba bioloških lekova za terapiju psorijaze, neki od njih su se dugotrajno i sa uspehom koristili u lečenju drugih imunoposredovanih bolesti (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, Kronova bolest, ulcerozni kolitis)

U Evropi i SAD postoji pet preparata iz ove grupe koji su odobreni za lečenje psorijatičnog artritisa i umerene do teške plak psorijaze. Oni naravno ne predstavljaju prvi izbor terapeuta, ali su indikovani kod pacijenata sa težom kliničkom slikom, a kod kojih prethodno ordininirana terapija nije dala rezultate.

Jedan od tih preparata (etanercept-Embrel®) za lečenje psorijaze je registrovan i u našoj zemlji, ali se ne nalazi na pozitivnoj listi za ovu bolest. Radi se o skupom leku, pa ga iz tog razloga ne mogu dobiti svi kod kojih bi bio indikovan.

U svakom slučaju era bioloških lekova predstavlja značajan napredak u tretmanu psorijaze i oni donose novu nadu grupi ljudi koji se svaki dan bore sa ovom neprijatnom bolešću. Kako su to relativno novi  preparati , bilo bi potrebno razviti vodiče za njihovu upotrebu, pokušati da se oni stave na pozitivnu listu za određeni broj obolelih, tako da bi se ova vrsta terapije mogla sprovoditi na planiran i sistematičan način, sa najvećim benefitom za pacijente.