Moj email je*:
Moj pol je*:
Izaberite oblast*:
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Moje ime je (opciono):
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Psihijatrijske bolesti  (1959)

Lekari saradnici

    dr Aida Zonjić
     Dragana Krasić
    Dr Dušanka Petrović
    ass dr Olivera Žikić
     Žarko Petrović
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 04.09.2015
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #140013

Postovani, imam 20 godina, decko i ja smo raskinuli pre pola godine. Od tada se ne cujemo, ali ja nikako ne mogu da se pomirim sa tim, svaki dan mi je sve gore i gore. Nemam socijalni zivot, nemam zelju da izlazim napolje. Samo lezim i placem, nista ne jedem i ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da osoba sa kojom sam delila sve pune 3 godine nije vise u mom zivotu i da je prestao da me voli. Milion pitanja mi je u glavi i uzasno se plasim hocu li moci uopste proci kroz to, jer imam osecaj da sam vec "otupela". . . Sta da radim? Mogu li mi posete psihijstru pomoci?

Poštovana,
Može vam pomoći poseta psihologu ili psihoterapeutu jer vam je potreban razgovor i dijalog sa stručnjakom koji vam može pomoći da izađete iz trenutnih psiholoških poteškoća. Za početak bih vam savetovala da na svoju bivšu vezu pokušate da gledate na drugačiji način, da vidite koji je deo vaše odgovornosti u celokupnom ishodu i šta ste iz toga mogli naučiti o sebi. Izolacija i povlačenje iz društva i kontakata je najgore rešenje, ali i to je razumljiv odgovor vaše psihe na činjenicu lišavanja od nečega i nekoga ko vam je puno značio. Potrebno je da za početak prihvatite realnost, ali i da taj gubitak ne poistovećujete sa ličnom vrednošću i ljubavi prema sebi. Možete doći na psihoterapiju u dz " jedro" gde radim kao psihoterapeut.

aida zonjić
psiholog - psihoterapeut
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 02.09.2015
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #139962

Postovani, vec 2 mes. Zivim u nekom strahu da ce se nesto desiti. Pocelo je kad sam bezrazloga sumnjala na trudnocu (od koje imam jako veliki strah) ginekolog mi je rekao da nisam trudna. To je proslo, ali i dalje u sebi imam neki osecaj i strah da ce se nesto lose desiti. Jakoo lose spavam, po par sati i cesto se budim (na sat, sat ipo) , nemam volje da se bavim nekom aktivnoscu iako sam ranije setala svako vece po 3, 4km. Nemam volje da se spremam, mrzi me cak i da se tusiram. Nemam volje da pricam s ljudima iako sam velika brbljivica. Nemam volje ni za sta, osecam se kao da zivot prolazi pored mene. Cesto sam tuzna, nekad me uhvati period da zaplacem, cupkam nogom non-stop. Idem vec 2 mes. Na psihoterapiju, ali ja ne vidim neki pomak. Predstoji mi stresan period, posto mi tata ide na operaciju, a ja sam jako vezan za porodicu. Ranije sam imala napade panike. Na psihoterapiji mi je receno da sam anksiozna. Ne znam vise sta da radim, gubim kontrolu. Da li da idem kod psihijatra, da trazim neke lekove? Unapred vam hvala na odgovoru pozdrav

Poštovana,
Dobro je što idete na psihoterapiju, ali pošto nema nekih evidentnih rezultata, a anksioznost je prisutna i dalje, možete ili promeniti psihoterapeuta ili otići kod neuropsihijatra zbog propisivanja adekvatnih lekova. U osnovi vaših simptoma generalno stoje vaši strahovi usled preteranog razmišljanja o budućnosti koja je u vašoj podsvesti povezana sa nekim lošim ishodom. Geštalt psihoterapija kojom se bavim vam može pomoći da drugačije sagledate svoju situaciju i da stupite u dodir sa sopstvenim emocijama i osećajima. To ponekad nije lako, ali vredi pokušati i zato ne odustajte!

aida zonjić
psiholog - psihotrapeut
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 02.09.2015
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #139887

Postovani, imam 23 godine. Vec duze vreme sam veoma napeta, ne mogu da se opustim, da jednostavno uzivam u zivotu. . . Nista lepo mi se ne desava, samo ucim i sedim kuci, povremeno izadjem, ali nije to to. Cak i kad izadjem sa drustvom, ne mogu da se opustim, sva sam napeta, zbog cega me cesto boli glava u potiljku. U ljubav sam se razocarala, gledam ostale kako su srecni i zaljubljeni, a ja nemam nikog pored sebe, i mislim da moja sreca nikad nece doci. Ne mogu da nadjem nesto sto me ispunjava, zelela bih da je moj zivot drugaciji. Nisam srecna nimalo, iako nemam nikakvih problema u porodici. Samo placem u poslednje vreme, jako sam nervozna, zbog cega mi je psihijatar propisao zoloft i bromazepam, ali ja zoloft nisam koristila, a proslo je nekoliko meseci otkako sam bila kod lekara i nisam isla na kontrolu. I ne zelim da idem, nadam se da ce proci samo od sebe. Potreban mi je neko da me razume, ne mogu nikome da se poverim, nikome ne verujem vise, jer su me svi izneverili. Pomozite mi molim vas, ne zelim da idem kod lekara. . .

Poštovana,
Očigledno je da ste doživeli neki stres ili emotivnu traumu (možda na ljubavnom planu?) pa se sada javlja ovakva reakcija vaše psihe kao depresivna reakcija na stres. U vašoj podsvesti se nalazi puno negativnih i samoosujećujućih misli i osećanja koja generalno autodestruktivno deluju na vašu ličnost. Pitajte se da li želite sebi biti najbolji prijatelje ili najgori neprijatelj! Obavezno dođite na razgovor i psihoterapiju (možete u dz " jedro" gde radim) jer lekove ne želite da uzimate pa onda preduzmite druge korake.

aida zonjić
psiholg - psihoterapeut
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 02.09.2015
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #139946

Ne izlazi iz stana osim da kupi namerrnice. Zivi sam. Stalno je u depresivnom stanju vec 2. 5 godine. Razbija sve oko sebe kada mu dodje. Nerado komunicira sa majkom i ocem. Uzima bromazepam. Odbija lekarsku pomoc. Pitanje> kako da mu pomognemo. Kako da ga odvedemo na kliniku, ako on to decidno odbija? Hvala unapred

Poštovani,
Nažalost ovakva psihička slika osobe o kojoj pišete je verovatno posledica dugotrajne depresije kao stanja u kome se osoba nalazi. Agresivnost, ljutnja, izlivi besa i sl. Su neki od simptoma. Nisam psihijatar, ali koliko znam bromazepam ne može u dovoljnoj meri ublažiti psihičke tegobe koje ova osoba ima. On ga samo može donekle umiriti odnosno sedirati nervni sistem. Mislim da bi najbolje bilo da kao porodica razgovarate o zajedničkom nastupu kako bi se osoba tj. Član porodice motivisao za lečenje. To nikako ne treba činiti na silu i bez njegove saradnje. Sigurno da postoje duboki psihološki razlozi zašto se osoba tako ponaša. Možda bi bilo takođe od koristi da se posavetujete sa nekim neuropsihijatrom šta činiti u ovakvoj situaciji (enventualno neka kućna poseta. .) . Potrebno je da joj priđe neko u koga ta osoba ima poverenje, ali je problem kod ovakvih pacijenata da im baš to i nedostaje - nedostaje bazično poverenje u ljude.

aida zonjić
psiholog - psihoterapeut
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 02.09.2015
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #139880

Zivim sa roditeljima, normalno, sve je u redu, ali iz meni ne poznatog razloga ne volim svoju majku, imam 19 godina i nikada nisam osetila nijednu vrstu ljubavi prema njoj, to me cesto zabolii, osecam se grozno zbog toga, ne znam kako da je zavolim.

Poštovana,
S obzirom da ste vrlo mladi i u periodu adolescencije ovakve emocije kao i druge vrste mogu se javiti usled procesa kroz koje psiha mladog čoveka prolazi ka svom sazrevanju. Moguće je da identifikacioni mehanizmi sa majkom nisu u dovoljnoj meri ostavreni pa se stoga javite kod psihologa na razgovor ili psihoteapiju.

aida zonjić
psiholog - psihoterapeut
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 392 |  Sledeća»