Moj email je*:
Moj pol je*:
Izaberite oblast*:
Godina mog rođenja je*:
Zemlja*:
Poštanski broj i mesto*:
Moje ime je (opciono):
Ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu stetoskop.info

Psihijatrijske bolesti  (2002)

Lekari saradnici

    dr Aida Zonjić
     Dragana Krasić
    Dr Dušanka Petrović
    ass dr Olivera Žikić
     Žarko Petrović
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 20.01.2016
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #143508

Poštovanje, potreban mi je savet. . . . Kao prvo da kažem, udata sam godinu dana i sa izabranikom živim već četiri godine. Brak nam je divan i čuva me kako bi se reklo kao malo vode na dlanu. Sve je sa te strane divno, uopšte se ne svadjamo, što je i čudno u vezi ali moj suprug ne voli rasprave. Domaćica sam i nemam dece. Dešavalo mi se ponekad da kada legnem da spavam da od razmišljanja da moram rano da ustanem, onda ne mogu da zaspim. Iako mi je mozak premoren, to razmisljanje iako uporno pokušavam da izbegnem, ne dozvoljava mi da zaspim. Nisam pridavala toliko tome značaju jer dešavalo mi se to godinama u nazad. Pre tri dana, desilo mi se da nisam mogla da zaspim od 1 ujutru do 7 sam bila budna. Prevrtala sam se po krevetu i nisam mogla da zaspim. Pre dva dana kada sam legla oko pola 1 i trebala ustati u pet ujutru, desilo mi se da sam imala napad panike. Situacija je takva da dešavalo mi se da kako bi rekla počnu oči da mi igraju pre nego sto bi i zaspala, i kada počnem sebi da govorim da mi je igraju oči, tada oči sve brze i brze krenu da idu levo desno. . . Onda krene lupanje srca i nervoza. . Ustala sam i otrčala do toaleta, i tada sam imala napad panike. . . Uplašila sam se i strahujem da mi nije neki psihički poremecaj. . Imam osećaj da strajujem da legnem da spavam da mi se ne ponovi. . . To veče sam popila na kraju i ksalol ali mi nije pomoglo. . . Molim vas za savet. . . Ne znam šta da radim. . Unapred zahvalna danijela. . .

Poštovana,
Obavezno posetite nekog psihologa ili psihoterapeuta kako biste što pre izašli iz napada panike. Očigledno je to simptom koji je sada eskalirao, ali ste vi već duže vreme trpeli nesanice i opsesivno razmišljanje, a da niste ništa preduzimali. Sada je vreme da nešto konkretno i preduzmete jer su to vrste neuroza koje se uspešno leče.

aida zonjić
psiholog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 20.01.2016
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #143608

Postovani, u braku sam 5 meseci. O svom partner sam imala skroz drugaciju sliku, a bili smo u vezi godinu dana. Problem je njegova, rekla bih, pomalo bolesna vezanost za majku. Ona je udovica, i zivimo sa njom. Za svaku sitnicu njemu je potrebna konsultacija, a sa druge strane jako se cesto svadjaju. Ono sto me je najvise uznemirilo je to da je u mom odsustvu od 4 dana, on spavao sa njom u krevetu. Da li ja mozda preterujem, ili ovakve stvari stvarno nisu normalne, za ozbiljnog coveka od 35 godina, kome je dete na putu? Molim vas, pomozite mi i odgovorite sta mi je najbolje ciniti.

Poštovana,
Potrebno je da razgovarate sa njim otvoreno i iskreno o svemu i da mu na neki način iskažete svoja osećanja uznemiranosti i strahove koje imate s tim u vezi. Posebno je pitanje kako to da posle godinu dana zabavljanja niste već stekli pravu sliku o tom čoveku i tome kako on funkcioniše sa svojom majkom i kako to da ste prihvatili da živite u zajednici sa njom. . Nikad nije kasno da nešto promenite ako vam ovakva situacija ne odgovara, a u pravu ste da jedna odrasla osoba ne spava sa roditeljima, i da eventualno sada, ako već niste ranije, postavite svoje granice i ispoljite sebe. Budite otvoreni za ono što ćete čuti i intuitivni za sve ono što osetite i vidite u njegovom ponašanju.
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 20.01.2016
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #143610

Postovani, od skoro se lecim od ankcioznosti, prisutni su razni strahovi, imam prisilne misli u vezi cega god pomislim nesto bez veze mi prodje kroz glavu. Najveci mi problem stvaraju misli odnosno nikako nisam siguran da li su to prisilne misli ili u stvari to ja pomislim. Imam 26 godina, ozenjen sam i imam dece. Od nedavno sam sebi ubacio u glavu sumnju da sam mozda gay, nemam toliko prisilnih misli u vezi toga ali se stalno preispitujem, pre neki dan sam po prvi put u zivotu pustio gay porno film ne zato sto sam voleo vec da bih sebe preispitao i na neki nacin razuveravao da nisam gay. Oduvek su me zanimale naravno samo zene, zene me uzbudjuju. Kao i svaki muskarac na ulici se okrenem kada vidim lepu devojku. Sada sam poceo da obracam paznju kada gledam tv i vidim nekog muskarca preispitujem se pa da li mi se svidja pa ovo pa ono ma gluposti, u tom trenutku tumacim reakcije tela tipa prosla me jeza, zmarci sto sve to verovatno moze da bude pogresno protumaceno. Molim vas samo objasnjenje u vezi ovoga sto sam umislio? Hvala vam unapred, ocekujem vas odgovor.

Poštovani,
Bilo bi poželjno da odete na psihoterapiju (možete i u dz " jedro" gde radim) jer su prisilne misli deo okp sindroma koji se može psihoterapiojom lečiti i izlečiti. Neophodno je videti odakle potiče velik napetost i strahovi koji proizvode ovakve prisilne misli kao simptom.

aida zonjić
psiholog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 09.01.2016
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #143336

Poz već par godina borim se s osjećajem sumnje, tacnije ubija me, svaki dan mislim neko će čuti nešto o meni, šta god radim, sumnja, dan mi tako prodze, pa stalni pritisak. Šta da radim, tablete ne pijem, ovo više nije normalno. Smrsala sam od tih misli. Ništa ne radim. Hvala vam na odgovoru.

Poštovana,
Zakažite razgovor kod psihoterapeuta (možete i u našoj članici medigroup dz " jedro") jer s kod vas prisutni strahovi koji vas blokiraju u normalnom življenju.

aida zonjić
psiholog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Pitanje iz oblasti Psihijatrijske bolesti | Odgovoreno: 09.01.2016
Odgovorio: dr Aida Zonjić

Pitanje broj #143361

Imam 19 godina i sisam palac jos uvek, kada sam napolju i zaboravim na to, ali dok sam kuci, u stanju sam da radim to ceo dan, dok ucim, gledam film, slusam muziku. . Ne moguu da zamislim da zaspim bez svoje jastucnice i svog palca. Sada kada imam stalnog decka, shvatila sam da to radim iz nedostatka ljubavi, ili cega vec, jer kada sam sa njim, zaspim kao bebica i bez sisanja palca, u stanju sam po ceo dan i celu noc da ne pomislim na to. Mnogo puta sam i kuci pokusala da se odviknem od toga, ali ne mogu, jace je od mene, placem kada mi mama uzme jastucnicu i nosi je na pranje. . . Kako resiti sve to?

Poštovana,
Bilo bi najkorisnije za vas da dođete na psihoterapijski razgovor da biste rešili ovo o čemu govorite. Jer, to sisanje palca nije samo loša navika koja se kod vas zadržala tako dugo nego način kako vaša psiha i nesvesni deo ličnosti kompenzuje osećanje anksioznosti, napetosti i sl. Koju osećate zbog nedostatks ljubavi prema sebi. Ostali ste fiksirani za rani uzrast i mada vreme prolazi i vi odrastate prisutna je regresija.

aiad zonjić
psiholog
Pozdrav

Postavite komentar Pogledajte postojeće komentare (0)
Prikaži:
1 | 2 | 3 | 4 | 5 ... 401 |  Sledeća»