Proleće vreme alergija

Ponekad telo pogrešno protumači da je bezazlena stvar iz okoline (npr. polen) opasnost i pokrene neprimereno burnu odbrambenu reakciju. Takva reakcija preosetljivosti naziva se alergija.
Najčešći oblik alergije je alergija na polen, koja se još naziva i polenska kijavica. Obično počinje u martu i može trajati sve do kraja oktobra, a uzrokuje je polen trava, drveća i korova.

Znaci prehlade i polenske kijavice su slični, pa ih je katkada teško razlikovati. Na prehladu upućuju opšti simptomi, temperatura, kašalj i epidemiološki podaci. Na alergijski rinitis upućuje ponovna pojava simptoma u određeno godišnje doba ili nakon kontakta sa spoljašnjim faktorom. Alergijski simptomi obično su dugotrajniji i smiruju se tek uz odgovarajuće lekove, a simptomi prehlade prestaju spontano.

U celogodišnjem alergijskom rinitisu tegobe se ne javljaju sezonski, nego u bilo koje doba godine, a ponekad su stvarno celogodišnji, uz promene u intenzitetu. Taj oblik bolesti uzrokovan je alergenima sa kojima smo u kontaktu tokom čitave godine. U našim podnebljima su najčešći uzrok celogodišnjeg alergijskog rinitisa alergeni grinja, kućne prašine, ređe alergeni krznenih kućnih životinja ili buđi. Treba istaći alergene mačke i psa, a ređe hrčka i miševa. U nekih bolesnika alergijski rinitis može biti celogodišnji sa sezonskim pogoršanjima. Te su osobe osetljive na celogodišnje i sezonske alergene.

Najčešći uzrok celogodišnjeg alergijskog rinitisa su alergeni grinja, kućne prašine, ređe alergeni krznenih kućnih životinja ili buđi. Važno je znati da koncentracija alergena grinja, kućne prašine nije u direktnoj vezi sa količinom prašine. Prašina u vlažnim (80%-tna vlažnost), toplim (25oC) i neprovetravanim prostorima bogatija je grinjama. Grinje rado borave u dušecima, tepisima i tapaciranom namještaju. Smatra se da je alergija na grinje najvažniji pojedinačni činioc rizika za nastanak alergijskih bolesti.

Znaci celogodišnjeg alergijskog rinitisa nalik su onima u sezonskom obliku bolesti: svrab, osećaj punoće i neprohodnost nosa, kijanje, šmrcanje, obilniji vodenasti sekret i smanjenje ili čak nestanak mirisa. Simptomi su obično uporniji, teži i dugotrajniji, a često je neprohodnost nosa naročito istaknut simptom.

Često se navodi podatak da se mogu razlikovati tri oblika bolesti:

Prva mera u lečenju alergijskih bolesti respiratornog sistema je izbegavanje alergena na koje je osoba osetljiva. To je ponekad težak i mukotrpan zadatak, ali često se bez njega ne može postići potpuni terapijski uspeh. Štaviše, smatra se da je nedovoljno uklanjanje alergena iz okoline jedan od najčešćih uzorka terapijskog neuspeha. Za izbegavanje sezonskih alergena (polen) jedina je korisna mera izbegavanje boravka, a posebno fizičkih aktivnosti u otvorenom prostoru u vreme velike koncentracije polena u vazduhu. Posebno treba izbegavati trčanje i sport u jutarnjim satima u područjima bujne vegetacije. Prostorije treba provetravati kratkotrajno. U osoba osetljivih na celogodišnje alergene važno je smanjiti koncentraciju grinja u kući uklanjanjem tapaciranog nameštaja, tepiha i zavesa.

Ove će sezone, hiljadu osoba koje pate od alergija biti izložene najvećim koncentracijama polena izmerenima u poslednjim decenijama. Za to je dobrim delom krivo globalno otopljavanje, ali prema mišljenju stručnjaka najgore tek treba doći.



"Prehlada" uzrokovana travama u Japanu je gora nego u ostatku sveta. U zemlji Izlazećeg Sunca alergije su uzrokovane reakcijom na polen cedra i čempresa. Teški simptomi i difuzija polena na duge staze prisiljavaju ljude, pa i one u urbanim krajevima, da nose maske i zaštitne naočare. Oko 7 miliona hektara japanskoga arhipelaga zasađeno je čempresima i cedrom. Samo u Tokiju čak četvrtina populacije pati od alergija, a prema poslednjim podacima brojka je u porastu.
 
Kouji Murayama, istraživač u centru Japan Meteorological Business Support Center u Tokiju, smatra da je za sve to krivo globalno otopljenje. Njegove studije sugerišu vezu između letnjih temperatura i količine polena proizvedene u proleću. Od 1890. godišnja se srednja temperatura u Tokiju  povećala za 3 stepena Celzijusova, a predviđa se da će do kraja veka porasti za još 3,5 stepena.
 
Bazirajući svoje istraživanje na tim podacima, Murayama predviđa da će broj osoba koje pate od prehlada uzrokovanih polenom porasti za 40 posto do 2050. Prema mišljenju stručnjaka i povišene količine ugljen dioksida te čestica od sagorevanja goriva u motorima mogle bi pogoršati odgovor ljudskog organizma na polen.

Na temelju istraživanja sprovedenog na 12.000 ispitanika testiranih pomoću ISAC-a, sredstva za brzu dijagnostiku koje u samo pet sati otkriva 90 alergena proizašlo je da su alergije koje izaziva polen najraširenije, a iza njih slede alergije izazvane prehrambenim namirnicama, najučestalije su one na voće i povrće.
 
Od inhalacijskih alergija najčešća je ona koju izaziva polen čempresa. Pre se smatralo da su jaja i mleko glavni uzročnici alergija na hranu, ali tokom godinu dana ispitivanja ISAC-om, pokazalo se da su to zapravo voće i povrće. Kod dece prevladavaju alergije na mleko i jaja, ali te alergije nestaju tokom vremena. Glavni biljni krivac koji izaziva alergije je prirodna molekula LTP koja je, u voću koncentrisana u kori.
 
Oko 20 posto osoba alergičnih na tu supstancu problem može rešiti guljenjem kore kojim se uklanja 80 posto svog prisutnog LTP-a. Za preostale alergičare taj postupak nije dovoljan i oni se moraju odreći konzumiranja voća i povrća sa rizikom nedostatka vitamina. U skoroj budućnosti, u sklopu projekta evropskog istraživanja u kojem učestvuju Italija, Španija, Grčka, Poljska, Austrija i Island, proizveće se prva molekularno vakcina protiv te vrste alergija, utemeljeno na LTP-u. Molekularna vakcina utemeljena na specifičnim alergenima terapija su budućnosti, tvrde stručnjaci.
Prva antialergijska vakcina biće dostupna krajem 2008. i početkom 2009. godine, tako da će se moći tretirati alergija na polen breze.