Prekid trudnoće

Prekid trudnoće može se uraditi u prvom, drugom i u trećem trimestru. Na zahtev punoletne žene, ili maloletne osobe uz potpis roditelja ili staratelja, prekid trudnoće može se uraditi do desete nedelje gestacije. Posle ovoga perioda trudnoća se može prekinuti samo iz medicinskih ili etičkih razloga.

Do 5-6. nedelje trudnoća se može prekinuti lekovima, kombinacijom antiprogesterona i prostaglandina. Takođe, u ovoj starosti  trudnoća se može završiti i sukcijom. Tom prilikom grlić materice se ne dilatira, a u materičnu šupljinu uvodi se cevčica čiji je drugi kraj pričvršćen na vakuum aparat. Aspiracijom (usisavanjem) sadržaja materične šupljine sprovodi se ova intervencija, koja se u zapadnim zemljama, gde prekid trudnoće nije dozvoljen zbog kanona katoličke crkve, popularno naziva "regulacija menstruacije"  

Posle ovoga perioda mora se uraditi dilatacija ušća materice i kiretaža materične šupljine.  

Prekid trudnoće u drugom trimestru može se izvršiti ubrizgavanjem hipertonog rastvora kuhinjske soli u amnionsku tečnost (instilacija) ili intramuskularnim aplikovanjem injekcija prostaglandina.

Prekid većih trudnoća, gde bi nabrojane procedure mogle da dovedu u pitanje život pacijentkinje, vrši se tzv. malim carskim rezom. 

Komplikacije prekida trudnoće su neposredne, rane i kasne. U neposredne komplikacije prekida trudnoće spadaju krvarenje i perforacija zida materice. U rane komplikacije spadaju krvarenje i infekcija, a u kasne sterilitet. U zavisnosti od vrste i ekstenzivnosti komplikacije ginekolog preduzima određene mere (zbrinjavanje povrede u operacionoj sali, tretman antibioticima, nadoknada krvi, intenzivni nadzor, itd).  

Svakako da prekid trudnoće ostavlja i posledice na psihu žene, pa zbog toga odluku o prekidu pacijentkinja mora doneti sama, uz konsultaciju muža (oca potencijalnog deteta), bez sugestije roditelja, prijatelja ili bliže okoline.